Tornjevi ponoći

Bio je to glas nekog vuka. Perin je nagonski znao da je to vučica koja se zove Hrastova Plesačica, a ime je dobila po tome kako je jurila između mladica kada je bila štene. Bilo je i drugih. Šapat. Jutarnja Svetlost. Žiška. Nesputani. U posetu mu je došlo dobrih desetak vukova - neki su bili živi, ali u snu, dok su drugi bili duhovi poginulih vukova.

Pozvali su ga mešavinom mirisa, slika i zvukova. Miris mladog jelena, koji kopa zemlju dok skače. Miris opalog lišća što se mrvi pod vukovima u trku. Pobedničko režanje i ushićenje čopora koji zajedno trči.

Taj poziv probudi nešto duboko u njemu - onog vuka kojeg je pokušavao da zatoči. Ali vuk ne može da bude u zatočeništvu veoma dugo. Ili će pobeći, ili će uginuti; neće podneti da bude sužanj. Žudeo je da skoči na noge i da pošalje svoje radosno prihvatanje, da se izgubi u čoporu. On je Mladi Bik i tu je dobrodošao.

„Ne!“, kaza Perin, dižući se u sedeći položaj i hvatajući se za glavu. „Neću da se izgubim u vama.“

Skakač je sedeo u travi s njegove desne strane. Krupni sivi vuk gledao je Perina, ne trepćući zlatnim očima u kojima se održavalo bleštanje munja s neba. Trava je Skakaču bila visoka do vrata.

Perin spusti šaku s glave. Vazduh je bio težak, pun vlage, a u vazduhu se osećao miris kiše. Iznad tog mirisa kišnog vremena i mirisa suve zemlje, osećao je miris Skakačevog strpljenja.

Pozvan si, Mladi Biče, posla mu Skakač.

„Ne mogu da lovim s vama", objasni mu Perin. „Skakaču, razgovarali smo o ovome. Gubim se. Kada se upuštam u bitku, počinjem da besnim. Kao vuk.“

Kao vuk?, posla mu Skakač. Mladi Biče, ti jesi vuk. I čovek. Dođi da loviš.

„Rekao sam ti da ne mogu! Neću dozvoliti da me ovo obuzme." Setio se onog mladića zlatnih očiju, zatvorenog u kavezu, bez truna ljudskosti. Ime mu je bilo Noam - Perin ga je video u jednom selu zvanom Džara.

Svetlosti, pomislio je Perin. To nije daleko odavde. Ili barem nije daleko od mesta na kojem njegovo telo snuje na javi. Džara je u Geldanu. Čudna slučajnost.

Kada je ta’veren u blizini, nema slučajnosti.

Namršti se, pa ustade i zašestari pogledom po krajoliku. Moiraina je Perinu kazala da u Noamu nije ostalo ničeg ljudskog. To je ono što čeka vučjeg brata ako dopusti sebi da ga vuk u potpunosti obuzme.

„Moram da naučim kako da ovladam ovim, ili moram da odagnam vuka iz sebe", reče Perin. „Skakaču, više nije ostalo vremena za pomirenje te dve krajnosti."

U Skakačevom mirisu osećalo se nezadovoljstvo. Ne dopada mu se ono što on naziva ljudskom sklonošću ka ovladavanju raznoraznim stvarima.

Hajde, posla mu Skakač, pa ustade sred trave. Lovi.

„Ja..."

Dođi da učiš, ljutito mu posla Skakač. Bliži se Poslednji lov.

Skakačevo slanje sadržalo je sliku šteneta koje prvi put ubija plen. To, ali i zabrinutost za budućnost - što obično nije svojstveno vukovima. Poslednji lov sa sobom donosi promene.

Perin se pokoleba. U prethodnoj poseti vučjem snu, Perin je zahtevao da ga Skakač nauči kako da ovlada tim mestom. To je veoma nedolično za jednog mladog vuka - pošto je reč o svojevrsnom izazovu starešinstvu onog starijeg - ali ovo je bio odgovor. Skakač se vratio da ga podučava, ali podučavaće ga kako vukovi to čine.

„Žao mi je“,reče mu Perin. „Loviču s tobom - ali ne smem da izgubim sebe.“

Kakve to stvari ti misliš, nezadovoljno mu posla Skakač. Kako možeš da zamišljaš te slike ničega? Odgovor je bio propraćen prikazima praznine - praznog neba, puste jazbine, jalovog polja. Ti si Mladi Bik. Uvek ćeš biti Mladi Bik. Kako možeš da izgubiš Mladog Bika? Spusti pogled i videćeš njegove šape pod sobom. Zagrizi - i njegovi zubi će klati. To ne može da se izgubi.

„To je ljudska stvar."

Iste prazne reči iznova i iznova, posla mu Skakač. Perin duboko udahnu pa ispusti iz pluća previše vlažan vazduh. „U redu", reče, a u rukama mu se stvoriše čekić i nož. „Hajdemo."

Zar ti kopitima loviš divljač? Prikaza mu se slika bika koji ne obraća pažnju na svoje rogove, već pokušava da skoči na leđa nekom jelenu i da ga izgazi.

„U pravu si." Perinu se u ruci odjednom stvori valjani dvorečanski dugi luk. On nije dobar strelac kao Džondin Baran ili Rand, ali nije ni mačji kašalj.

Skakač mu posla sliku bika kako pljuje na jelena. Perin zareža i odasla mu vučje kandže kako mu izleću iz šapa i s velike daljine se zarivaju u jelena, ali to kao da je Skakaču bilo još smešnije. Ma koliko bio razdražen, Perin je morao da prizna kako je to prilično besmislena slika.