Tornjevi ponoći

Svetlost dala da sve bude tako lako. On odmahnu glavom, raspršujući uskomešane boje i prikaze što su mu se pojavljivale pred očima svaki put kada bi pomislio na Randa.

Nedaleko od njega, Berelajn i njeni vojnici izašli su na put, delujući veoma zadovoljno što su se dokopali čvrstog tla. Prelepa tamnokosa žena bila je u lepoj zelenoj haljini i s opasačem od granata. Izrez joj je bio neprijatno dubok. Dok je Faila bila odsutna, počeo je da se oslanja na nju - kada je ona prestala da se prema njemu ponaša kao da je on nerast za lov i branje.

Faila se vratila - i izgleda da je njegovom primirju s Berelajn došao kraj. Kao i obično, Anura je jahala pored nje, mada nije provodila vreme čavrljajući s Berelajn, kao nekada. Perin nikada nije prokljuvio zašto je išla da se sastane s Prorokom. Uzevši u obzir šta se Masemi desilo, verovatno nikada i neće. Dan puta od Maldena, Perinovi izviđači naleteli su na ustreljene leševe, s kojih su skinuli obuću, opasače i sve dragocenosti. Mada su im gavranovi pokljucali oči, Perin je među tom truleži nanjušio Masemin miris.

Prorok je mrtav - ubili su ga razbojnici. Pa, možda je to prikladan kraj za njega, ali Perin je svejedno to osećao kao neuspeh. Rand je želeo da Masema bude doveden pred njega. Boje se opet uskomešaše.

Bilo kako bilo, jeste vreme da se Perin vrati Randu. Boje se zakovitlaše i prikazaše Randa kako stoji ispred zgrade spaljenog prednjeg zida, gledajući ka zapadu. Perin odagna taj prizor.

Izvršio je svoju dužnost, postarao se za Proroka i obezbedio Alijandrinu odanost. Samo, Perin se osećao kao da nešto i dalje nije u redu - i to debelo. Dodirnu kovačku slagalicu u džepu. Da bi nešto razumeo... moraš da shvatiš od čega se sastoji...

Nanjušio je Failu pre nego što je ona stigla do njega i čuo njenog konja kako mu se približava po mekanom tlu. „Dakle, Gil je skrenuo ka Lugardu?“, upita ona kada se zaustavi pored njega.

On klimnu.

„To je možda bilo pametno. Možda bi i mi trebalo da krenemo tuda. Je li nam se ono pridružilo još plaćenika?"

„Da."

„U poslednjih nekoliko nedelja mora da smo pokupili oko pet hiljada ljudi", zamišljeno kaza ona. „Možda i više. Čudno, za ovako pust krajolik."

Prelepa je, s vranom kosom i snažnim crtama lica - dobrim saldejskim nosom između tih kosih očiju. Bila je u odeći za jahanje boje tamnog crvenog vina. Voli je svim srcem i zahvaljuje Svetlosti što mu se vratila - ali zašto se sada oseća toliko neprijatno kada je u njenoj blizini?

„Nešto te muči, mužu moj“, primeti ona. Predobro ga razume - skoro kao da i ona može da nanjuši mirise. Ali to je, izgleda, neka ženska stvar, pošto i Berelajn to može.

„Prikupili smo previše ljudi", progunđa on. „Trebalo bi da počnem da ih teram."

„Pretpostavljam da bi se oni svejedno vratili našoj vojsci."

„Zašto bi? Mogao bih da izdam naređenja."

„Šari ne možeš da naređuješ, mužu moj." Ona baci pogled na povorku ljudi koji su počeli da izlaze na put.

„Šta ho...“ Smesta ućuta, shvativši šta je htela da kaže. „Misliš da je ovo zbog mene? Zbog toga što sam ta’veren?"

„Svaki put kada smo stali, ti si stekao još sledbenika", reče mu Faila. „Iako smo pretrpeli gubitke protiv Aijela, iz Maldena smo izašli s brojnijom vojskom nego kada smo krenuli. Zar ti nije čudno to što tako mnogo nekadašnjih gai'šaina pohađa Tamovu obuku u koriščenju oružja?"

„Ugnjetavani su toliko dugo", odgovori Perin, „da sada žele da spreče da se to ikada više ponovi."

„I tako bačvari uče mačevanje", odvrati mu Faila, „otkrivajući da su nadareni za to. Zidari kojima nikada nije ni sinulo da se suprotstave Šaidoima sada uče da se služe štapovima. Najamnici i oružnici nam pritrčavaju sa svih strana."

„To je slučajnost."

„Slučajnost?" Zvučala je kao da joj je to smešno. „S jednim ta’verenom na čelu vojske?"

Bila je u pravu, tako da je zaćutao, usput osećajući miris njenog zadovoljstva zbog toga što je pobedila u raspravi. On na to nije gledao kao na raspravu, ali ona zacelo jeste. Lako je moguće da će se čak ljutiti na njega što nije digao glas.

„Faila, sve će se ovo završiti za nekoliko dana“, reče joj. „Čim nam kapije opet budu dostupne, poslaću ove ljude gde im je mesto. Ne prikupljam vojsku - samo pomažem izbeglicama da se vrate svojim domovima." Ni najmanje mu nije potrebno da ga još više ljudi zivka „milostivi" i da mu se neprestano klanja.

„Videćemo", odgovori ona.

„Faila." On uzdahnu, pa spusti glas. „Čovek mora da sagledava stvari kakve jesu. Nema svrhe zvati kopču šarkom ili klin potkovicom. Rekao sam ti da nisam dobar vođa. To sam dokazao."

„Ja na to ne gledam tako."

On zgrabi kovačku slagalicu u džepu. U nedeljama po odlasku iz Maldena razgovarali su o tome, ali ona je odbijala da se urazumi. „Faila, logor je bio u metežu dok tebe nije bilo! Ispričao sam ti kako su se Arganda i Device zamalo poubijali. A Aran - Masema ga je iskvario meni ispred nosa. Ne mogu ni da pretpostavim kakve igre Aes Sedai igraju, a Dvorečani... vidiš kako ih je sramota kada me gledaju."