Srce zime

„Ti si šambajan“, reče Perin. „Ne može sve biti utovaranje kola u snegu.“ Došlo mu je da nekog ujede.

Gil kao da je to osetio. Mrmljajući pozdrave, on se tržnu u naklon i žurno ode omotavajući ogrtač oko sebe. Ne da pronađe Lini, bio je siguran Perin. Gil je naređivao u domaćinstvu, takvom kakvo je bilo, ali nikad njoj. Niko nije naređivao Lini, osim Faile.

Perin je mrzovoljno gledao izviđače kako odjahuju kroz snežnu vejavicu: desetorica su već zagledala drveće oko sebe pre nego što su stigli van vidokruga kola. Svetlosti, žene bi poverovale u bilo šta o muškarcu, dok god je to loše. I što je gore, više su o tome morale da pričaju. Mislio je da mora da brine samo o Roseni i Nani. Verovatno je Lini čim se vratila rekla Breani, Failinoj drugoj služavci, a do sada je Breana sigurno rekla svakoj ženi u logoru. Bilo ih je dosta među konjovocima i vozačima zaprežnih kola, a Kairhijenjanke kao Kairhijenjanke, verovatno su bile željne da sve proslede i muškarcima. Na tako nešto se nije blagonaklono gledalo u Dve Reke. Kada jednom krene da te bije zao glas, teško je da skineš ljagu sa sebe. Iznenada ljude koji su se izmakli da mu daju prostora sagleda u drugom svetlu kao i nesigurnost s kojom su ga gledali, čak i Lema koji je pljunuo. U njegovom sećanju Kenlijev osmeh postade mrštenje. Jedina svetla tačka je bilo to što Faila ne bi poverovala u tako nešto. Naravno da ne bi. Sigurno ne.

Kenli se posrćući vratio kroz sneg, vukući za sobom Koraka i svog krupnog škopca. Oba konja su bila izmučena hladnoćom, uši su im bile posuvraćene unazad, a repovi zamršeni, a mrkov se nije trudio da ugrize Kenlijevu kobilu kao što je obično činio.

„Ne pokazuj stalno zube", brecnu se Perin grabeći uzde Koraku. Dečak ga sumnjičavo pogleda, a onda se odšunja obzirući se preko ramena.

Gunđajući ispod glasa, Perin proveri kolan. Bilo je vreme da nađu Masemu, ali on još nije uzjahao. Rekao je sebi da je to zato što je umoran i gladan, da hoće samo malo odmora i nešto da prezalogaji, ako bi išta našao. Rekao je to sebi, ali je nastavio da gleda spaljena imanja i ljude obešene uz put, muškarce i žene, pa čak i decu. Čak i da je Rand još u Altari, bio je to dug put. Dug put, i on nije imao izbora. Barem nijedan na koji bi sebe mogao da prisili.

Stajao je čelom oslonjen na Korakovo sedlo kada je izaslanstvo mladih budala koje su se vezale uz Failu, gotovo desetoro njih, zažamorilo oko njega. Ispravio se nestrpljivo, želeći da ih sve prekrije sneg.

Selanda, niska i vitka, stade Koraku uz sapi i podboči se pesnicama u zelenim rukavicama, dok joj se čelo boralo u ljutitom mrštenju. Uspevala je da se šepuri stojeći mirno. Uprkos tome što je snežilo, jedna strana njenog kaputa je bila zabačena unazad da joj otvori pristup maču, otkrivajući svetle ureze preko prednje strane njenog tamnoplavog kaputa. Sve žene su bile u muškoj odeći i s mačevima, i obično su bile dvaput spremnije da ih upotrebe nego muškarci, što je samo po sebi dosta govorilo. I muškarci i žene podjednako bili su prema svakome plahoviti, i borili bi se u dvobojima svakodnevno da nije bilo Faile da stane tome u kraj. I muškarci i žene podjednako, družina sa Selandom je mirisala ljuto, nabusito, zlovoljno i drsko, i sve to beše pomešano; taj miris mu je neprijatno grebao nos. „Vidim te, moj lorde Perine", reče Selanda zvanično, sa oštrim kairhijenskim naglaskom. „Sve se priprema za polazak, ali mi i dalje ne možemo da dobijemo svoje konje. Hoćeš li ispraviti to?“ Uspela je da zvuči kao da zahteva.

Vidi ga, je li? Želeo je da on ne vidi nju. „Aijeli hodaju" odsekao je i prigušio zev, ne obazirući se na besne poglede koje je izazvao. Pokušao je da više ne misli na spavanje. „Ako nećete da hodate, vozite se kolima."

„Ne možeš to da uradiš!" ustvrdi ponosno jedna Tairenka, stežući jednom rukom ivicu kaputa, a drugom dršku mača. Veliki rukavi s crvenim trakama delovali su potpuno čudno s njenim punim grudima. „Crvenokrila je moja omiljena kobila! Neće mi biti uskraćena!"

„Treći put“ reče Selanda nedokučivim glasom. „Kada se večeras zaustavimo, raspravićemo tvoj toh, Medora Damara."

Po svoj prilici, Medorin otac je bio starac koji se povukao na svoje seosko imanje pre više godina, ali Astoril je, ipak, i dalje bio visoki lord. Ako se sve uzme u obzir, to je postavljalo njegovu kćerku prilično iznad Selande, niže plemkinje u Kairhijenu. Pa ipak, Medora je progutala knedlu, a oči je toliko razrogačila da je delovalo kao da očekuje da je živu oderu.

Iznenada je Perinu bilo preko glave ovih budala i njihovog jadnog izigravanja Aijela i toga zamešateljstva s glupostima o čistokrvnom visokom plemstvu. „Kada ste počeli da uhodite za moju ženu?" zahtevao je da zna. Ne bi bili ukočen ij i ni da su im se kičme smrzle.

„Mi izvršavamo male zadatke i naloge onako kako to gospa Faila zahteva od nas s vremena na vreme“, vrlo pažljivo reče Selanda nakon duge ćutnje, U njenom mirisu se snažno osetilo okolišanje. Cela gomila je mirisala poput lisica koje se pitaju je li im jazavac zaposeo jazbinu.