Srce zime

Perin je mogao da razabere ono u šta su zurili kroz drveće mnogo jasnije nego oni. Deset Aijela s dignutim velovima jurilo je k njima kroz vejavicu, a jedan je vodio visokog belog konja. Malo za njima jahala su tri čoveka u ogrtačima i s kapuljačama. Bilo je nečeg čudnog u tome kako su se Aijeli kretali. A za belčevo sedlo je bio vezan zavežljaj. Perinu se srce steže, dok ne shvati da zavežljaj nije ni približno dovoljno velik da bi bio telo.

„Spustite lukove", reče on. „To je Alijandrin škopac. To moraju biti naši ljudi. Zar ne vidite da su svi Aijeli Device?" Nijedna nije bila dovoljno visoka da bi je pogrešno prepoznali kao muškarca.

„Jedva da mogu videti da su u pitanju Aijeli", promrmlja Danil, pogledavši ga iskosa. Svi oni su uzeli zdravo za gotovo da ima oštre oči, čak se i ponosili time - ili su se bar ranije ponosili - ali se trudio da zadrži za sebe koliko su stvarno bile dobre. Mada, u tom trenutku ga nije bilo briga.

„Naši su“, rekao je Danilu. »Svi neka ostanu ovde.“

Lagano je odjahao da se sretne s grupom koja se vraćala. Dok se približavao, Device su počele da spuštaju velove. Među jahačima, pod jednom od dubokih kapuljača on prepozna tamno lice Farna Alare. Znači, tri Zaštitnika; oni bi se vratili zajedno. Njihovi konji su delovali onoliko umorno koliko se on osećao - behu gotovo iznemogli. Hteo je da natera Koraka u trk, da čuje šta imaju da izveste. Bojao se da čuje. Gavranovi su se možda skupili na tela, i lisice, možda jazavci, i sama Svetlost zna šta još. Možda su mislili da će ga poštedeti tako što ne bi doneli to što su našli. Ne! Faila mora biti živa. Pokušao je ta ureže tu misao u glavu, ali je bolelo kao hvatanje oštrog sečiva golom rukom.

Sjahavši kada je stigao do njih, sapleo se i morao da se pridrži za sedlo da ne bi pao. Obamro je koliko ga je ta misao žigala. Mora biti živa. Sitnice su izgledale krupno, iz nekog razloga. Na očigledno skrpljenom sedlu nije bio jedan zavežljaj, već više malih, koji su delovali kao sakupljene rite. Device su imale krplje, grubo napravljene od puzavica i grana meke borovine, na kojima su još uvek bile iglice. Zato su delovale kao da se čudno kreću. Mora da im je Džondin pokazao kako da ih naprave. Pokušao je da se usredsredi. Činilo mu se da će mu srce iskočiti kroz rebra.

Hvatajući koplja i štit levom rukom, Sulin uze jedan od malih zavežljaja odeće, pre nego što mu je prišla. Ružičasti ožiljak koji je išao preko njenog obraza iskrivi se dok se osmehivala. „Dobre vesti, Perine Ajbara“, reče ona meko, predajući mu tamnoplavu tkaninu. „Tvoja žena živi.“ Alhara izmenja pogled sa Seonidinim drugim Zaštitnikom, Terilom Vinterom, koji se namršti. Masurin čovek Roveir Kriklin zurio je pravo napred okamenjenog lica. Bilo je jasno poput Vinterovih uvijenih brkova da oni nisu bili sigurni da su to dobre novosti. „Ostali su nastavili, da vide šta još mogu da nađu“, nastavi ona. „Mada smo već našli dovoljno neobičnosti."

Perin pusti zavežljaj da se razmota. Bila je to Failina haljina, isečena uzduž i niz rukave. Udahnuo je duboko, uvlačeći Failin miris, blagi trag njenog cvetnog sapuna, dodir slatkog parfema, ali više od svega, miris koji je bio njen. I ni nagoveštaj krvi. Ostale Device se skupiše oko njega, mahom starije žene, čvrstih lica, mada ne toliko čvrstih kakvo beše Sulinino. Zaštitnici sjahaše, ne odajući znake da su celu noć bili u sedlu, ali ostaše da stoje iza Devica.

„Svi muškarci su poubijani", reče žilava žena, „ali prema odeći koju smo našli, Alijandra Kigarin, Majgdin Dorlejn, Lejsila Eldorvin, Arela Šajgo i još dve takođe su uzete kao gai'šaini." Druge dve mora da su bile Bain i Čijad; pomenuti ih poimence, i to kao zarobljene, njih bi posramilo. Naučio je ponešto o Aijelima. „Ovo je protiv običaja, ali ih štiti." Vinter se sumnjičavo namrštio, a onda je pokušao to da prikrije tako što je počeo da namešta kapuljaču.

Uredni rezovi su ličili na rezove kojima se dere životinja. To je Perina iznenada udarilo. Neko je isekao odeću s Faile! Glas mu je drhtao. „Oni su uzeli samo žene?"

Mlada Devica okruglog lica po imenu Brajena zaklima glavom. „Mislim da bi tri muškarca bila uzeta kao gai’šaini, ali su se borili previše žestoko i ubijeni su nožem ili kopljem. Svi ostali su ustreljeni."

„Nije to tako, Perine Ajbara", žurno Elijenda reče, sa zaprepašćenjem u glasu. Visoka žena širokih ramena gotovo da je izgledala materinski, mada je on video kako pesnicom obara čoveka. „Povrediti gai'šaina je kao i povrediti dete, ili kovača. Bilo je pogrešno uzeti mokrozemce, ali ne mogu da verujem da bi išli toliko daleko u kršenju običaja. Sigurna sam da ih čak neće ni kažnjavati, ako umeju da budu pokorni dok ih ne oslobode. Ima tamo drugih koje će ih naučiti." Druge; opet Bain i Čijad.

„U kom su pravcu otišli?", pitao je. Da li bi Faila mogla da bude pokorna? Nije mogao da je zamisli takvu. Neka bar pokuša, dok on ne uspe da je nađe.