Srce zime

Četiri mangala zagrevala su vazduh u šatoru, ali je led počeo da mu hladi stopala čim je dotakao ćilim, i on požuri ka svojoj odeći. Zatetura ka njoj, zapravo, mada nije gubio vreme oko toga. Bio je toliko umoran da bi se mogao spustiti na ćilime i nastaviti da spava. Povrh toga, osećao se slabašno, kao tek rođeno jagnje. Možda je i Vučji san imao nešto s tim - otići tamo onako silovito, kao što je on uradio, napustivši svoje telo - ali je Lečenje verovatno pogoršalo stanje. Budući da od jučerašnjeg doručka ništa nije jeo, a da je noč proveo u snegu, nije imao zaliha iz kojih bi crpeo snagu. Sada su mu ruke podrhtavale pri tako jednostavnom zadatku kakvo je bilo navlačenje ono malo odeće. Džondin će je pronaći. Ili Gaul. Pronaći će je živu. Ništa drugo na svetu nije bilo bitno. Obamro je.

Nije očekivao da će se Berelajn vratiti, ali nalet hladnoće doneo je njen miris, još dok je navlačio čakšire. Njezin pogled na njegovim leđima bio je poput prsta koji ga je bockao, međutim, naterao je sebe da nastavi kao da je sam. Neće joj pružiti to zadovoljstvo da ga vidi kako žuri jer ga posmatra. Nije gledao u nju.

„Rosena ti donosi vruću hranu", rekla je. „Bojim se da ima samo ovčjeg variva, ali sam joj rekla da donese dovoljno za trojicu." Oklevala je, a on je čuo njene papučice dok se na tepihu meškoljila s noge na nogu. Tiho je uzdahnula. „Perine, znam da si povređen. Ima stvari koje bi možda želeo da kažeš, a ne možeš ih reći drugom muškarcu. Ne mogu da te zamislim da plačeš na Lininom ramenu, pa ti nudim svoje. Možemo to nazvati primirjem dok ne nađemo Failu.“

„Primirje?" rekao je, pažljivo se savijajući da navuče čizmu. Pažljivo, da ne bi pao. Grube vunene čarape i debeli kožni donovi dovoljno brzo će mu ugrejati stopala. „Zašto nam je potrebno primirje?" Gutala je dok je nameštao drugu čizmu i presavijao saru ispod kolena, ne progovarajući dok nije zakopčao košulju i uvukao je u čakšire.

„Dobro, Perine. Ako ti tako hoćeš." Šta god to trebalo da znači, zvučala je vrlo odlučno. Iznenada se zapitao da li ga nos izdaje. Mirisala je uvređeno, ni manje ni vise! Mada, kada je pogledao, ona se samo bledo osmehivala. S druge strane, te velike oči blistale su od gneva. „Prorokovi ljudi počeli su da pristižu pre zore", obavestila ga je odrešito, „ali koliko ja znam, on sam još nije došao. Pre nego što ga ponovo vidiš..."

„Počeli da pristižu?" prekide je on. „Masema se složio da povede samo počasnu gardu, stotinu ljudi."

„Šta god da se složio, bilo je tri ili četiri hiljade kada sam zadnji put pogledala - vojska lupeža, svaki čovek miljama unaokolo koji može da nosi koplje, reklo bi se - a još više ih dolazi sa svih strana."

Žurno je navukao kaput i zakopčao pojas preko njega, podešavajući položaj sekire na boku. Uvek je delovala teže nego što bi trebalo. „Videćemo to! Spaljen da sam, neću biti zatrpan njegovim smrtonosnim štetočinama!"

„Njegove štetočine su puka dosada u poređenju s njim. Opasnost je u samom Masemi." Glas joj je bio hladan, ali čvrsto potisnut strah treperio je u njenom mirisu. Uvek, kada je govorila o Masemi. „Sestre i Mudre su u pravu što se toga tiče. Ako ti treba više dokaza nego što ih vidiš sopstvenim očima, on se sastaje sa Seanšanima."

To ga je udarilo kao malj, naročito nakon Balverovih novosti o borbama u Altari. „Kako znaš?“, zahtevao je da zna. „Tvoji hvatači lopova?" Imala je dvojicu, koje je povela iz Majena i slala ih da saznaju što se da saznati u svakom selu i gradu. Oni nikad nisu saznavali ni pola od onoga do čega je dolazio Balver. Barem koliko mu je ona govorila.

Berelajn malo odmahnu glavom, sa žaljenjem. „Failini... sledbenici. Njih troje našlo nas je baš pre nego što su Aijeli napali. Razgovarali su sa čovekom koji je video ogromno leteće stvorenje kako se spušta." Zadrhtala je malo previše razmetljivo, ali prema njenom mirisu to je bila iskrena reakcija. Nije bio iznenađen; video je neke od tih zveri jednom, ni Trolok nije nalikovao Nakotu Senke više nego one. „Biće koje je nosilo putnika. Pratili su je do Abile, do Maseme. Ne verujem da je to bio prvi sastanak. Delovalo im je kao da su uigrani."

Usne joj se iznenada iskriviše u osmeh, pomalo podrugljiv, zavodnički. Ovog puta miris je odgovarao izrazu. „Nije bilo lepo od tebe da me pustiš da mislim kako taj tvoj mali pisar uspeva da dozna više nego moji hvatači lopova, kada imaš dva tuceta očiju i ušiju’ prerušenih u Failinu pratnju. Moram da priznam da si me prešao. U tebi uvek ima novih iznenađenja. Zašto izgledaš toliko zapanjeno? Da li si zaista mislio da možeš verovati Masemi nakon svega što smo videli i čuli?“