Srce zime

Dobrejn Taborvin, nizak čovek koji je brijao i puderisao prednji deo glave, dok mu je ostatak kose bio gotovo potpuno sed, uzvrati mu pogled svojim tamnim, mirnim očima. Bio je staložen, ali ne i zgodan čovek. Plave i bele pruge spuštale su mu se niz prednji deo tamnog somotskog kaputa, od vrata pa skoro do kolena. Na pečatnom prstenu imao je brušeni rubin, a još jedan na okovratniku kaputa, ne mnogo veći, ali za Kairhijenjanina ipak kicoški. Bio je Visoko sedište svoje Kuće, imao je iza sebe više bitaka nego mnogi, i malo šta ga je moglo uplašiti. To je i dokazao kod Dumajskih kladenaca.

Međutim, zdepasta proseda žena, koja je strpljivo čekala svoj red kraj njega, delovala je podjednako neustrašivo. U oštroj suprotnosti s Dobrejnovom plemićkom elegancijom, odeća od smeđe vune na Idrijen Tarsin bila je prikladna za jednu prodavačicu, ali joj je ipak držanje bilo dostojanstveno. Idrijen je bila upravnica Akademije. Bila je to titula koju je sama sebi dala, budući da je većina učenjaka i mehaničara sebe nazivala majstorom ovog ili majstoricom onog. Vodila je školu čvrstom rukom i verovala u praktične stvari, nove metode poravnavanja puteva ili pravljenja boja, unapređivanje livnica i mlinova. Takođe je verovala u Ponovorođenog Zmaja. Bilo to praktično ili ne, bilo je pragmatično, a njemu je to bilo dovoljno.

Okrenuo se prozoru i ponovo očistio deo stakla. Možda je to služilo za grejanje vode - činilo mu se da u nekim od onih vedara još ima vode; u Šijenaru su koristili velike kazane da zagreju vodu za kupanje - ali zašto na kolima? „Je li neko otišao iznenada posle mene? Ili neočekivano došao?“

Nije to očekivao, bar nije očekivao da je otišao neko čije bi mu ime nešto značilo. Između trgovačkih golubova i očiju i ušiju Bele kule - i Mazrima Taima; ne srne da zaboravi na Taima - Lijus Terin je zagunđao na to ime - sa svim tim golubovima i uhodama i laprdajućim jezicima za nekoliko dana svi će saznati da je nestao iz Kairhijena. Svi oni koji su bitni i koji nešto znače. Kairhijen nije više bio tlo gde će se voditi bitka. Dobrejnov odgovor ga iznenadi.

„Niko osim... Ejlil Rijatin i neka visoka zvaničnica Morskog naroda, obe su nestale posle... napada." Jedva da je zastala, ali ipak jeste. Možda ni on nije bio baš siguran šta se dogodilo. Pa ipak će održati reč. Dokazao je i to kod Dumajskih kladenaca. „Tela nisu nađena, ali je moguće da su ubijene. Mada, gospa od talasa Morskog naroda odbija da razmotri tu mogućnost. Diže dreku i zahteva da joj stvorimo tu ženu. Istini za volju, Ejlil je možda pobegla na selo. Ili otišla da se pridruži svom bratu, iako ti se zavetovala. Tvoja tri Aša’mana i dalje su u palati. Flin, Narišma i Hopvil. Zbog njih su ljudi nervozni. Sada još više nego ranije.“ Upravnica se nakašlja i promeškolji, a cipele joj glasno zaškripaše po podu. Ona je zbog njih sasvim sigurno bila nervozna.

Rand je Aša’manima dao voljno. Nijedan nije bio dovoljno jak da ga oseti kako otvara prolaz, ako se ne nalazi negde bliže njemu - bliže nego u palati. Ta trojica nisu učestvovala u napadu na njega, ali mudar čovek bi uzeo u obzir mogućnost da napad ne uspe. Pripremio bi mogućnost da zadrži nekog blizu, ako preživi napad. Nećeš preživeti, prošaputa Lijus Terin. Ni ti ni ja nećemo preživeti.

Vrati se da spavaš, ljutito reče Rand. Znao je da neće preživeti. Ali želeo je. Podrugljivi smeh odgovori mu u glavi, ali se lagano izgubi i utihnu. Ćelavi čovek je sada pustio ostale da siđu i zadovoljno trljao ruke. Neverovatno, ali izgledalo je da drži govor!

„Ejlil i Salon su žive i nisu pobegle”, reče Rand glasno. Ostavio ih je vezane i začepljenih usta, zgurane ispod kreveta gde će ih sluge pronaći nakon nekoliko sati, mada je štit koji je istkao na toj vetrotragačici Morskog naroda trebalo da iščezne ranije. Trebalo je da se žene nakon toga same oslobode. „Pogledaj kod Kecuejn. One su verovatno kod nje u palati gospe Arilin.“

„Kecuejn Sedai dolazi i odlazi iz Sunčeve palate kao da je njena sopstvena", reče Dobrejn osuđujući je, „ali kako bi ih mogla izvesti a da ih niko ne vidi? I zašto? Ejlil je Toramova sestra, pa ipak, to što je polagao prava na Sunčev presto sada je samo prah, ako je ikad i bilo više od toga. Ona je sada nebitna, čak i kao pion. A što se tiče zarobljavanja jedne Ata’an Mijere visokog ranga... Čemu?“

Rand je namerno nehajno odgovorio: „Zašto zadržava gospu Karalinu i visokog lorda Darlina kao svoje goste, Dobrejne? Zašto Aes Sedai bilo šta radi? Naći ćeš ih tamo gde sam ti rekao. Ako ti ona dozvoli da pogledaš." Nije to bilo budalasto pitanje. On prosto nije imao odgovor na njega. Naravno, Karalina Damodred i Ejlil Rijatin jesu bile predstavnice poslednje dve Kuće na Sunčevom prestolu. I Darlin Sisnera je u Tiru predvodio plemiće koji su hteli da ga izbace iz dragocenog Kamena, da ga izbace iz Tira.