Srce zime

„Drugi su ono što ja ne mogu da razumem", ubaci se Sandomer. „Bio sam kod Dumajskih kladenaca. Video sam izbor Gospodara Zmaja nakon toga. Dašiva je bio sa glavom u oblacima, kao i uvek. Ali Flin, Hopvil, Narišma? Nikad nisam video zadovoljnije ljude. Bili su poput jagnjadi puštene na ječam."

Stameni čovek sa seđima u kosi pljunu. „Pa, ja nisam bio kod Kladenaca, ali sam išao na jug protiv Seanšana." Naglasak mu je bio iz Andora. „Možda se jagnjadi nije svidelo dvorište klanice onoliko koliko su im se svidele zalihe ječma."

Logan je slušao, ruku prekrštenih na grudima, ali nije se upustio u razgovor. Njegovo lice je bilo nečitljivo, maska. „Da li te brine dvorište klanice, Kanlere?", reče on sada.

Andorac se namršti, a onda slegnu ramenima. „Pretpostavljam da svi idemo u tom pravcu, pre ili kasnije, Logane. Ne vidim da imamo mnogo izbora, ali ne moram da se radujem tome.“

„Samo tada budi tamo“, Logan reče tiho. Obraćao se čoveku po imenu Kanler, ali nekolicina drugih klimnu.

Pogledavši pored muškaraca, Logan vide Tovejnu i Gejbrilu. Tovejn pokuša da izgleda kao da nije prisluškivala i grozničavo pamtila imena. „Uđite unutra da se sklonite s hladnoće", reče im on. „Skuvajte čaj da se zagrejete. Vratiču se čim budem mogao. Ne dirajte moje papire." Dade znak ostalim ljudima da krenu i povede ih u smeru odakle je došao Kadžima.

Tovejn stisnu zube od besa. Makar neće morati da ga prati do područja za obuku, pored takozvanog Drveta izdajnika, gde su glave visile s golih grana kao bolesno voće, i da gleda muškarce kako uče da uništavaju pomoću Moći, ali nadala se da će imati još jedan dan za sebe, slobodna da luta unaokolo i da vidi šta može da sazna. Čula je već ljude kako pričaju o Taimovoj „palati" i nadala se da će danas moći da je nađe i možda spazi čoveka čije je ime zacrnjeno koliko i Loganovo. Umesto toga, pokorno je pratila drugu ženu kroz crvena vrata. Nije bilo koristi pokušavati da se suprotstavi.

Kada je ušla, osvrnula se posmatrajući prednju sobu dok je Gejbrila kačila ogrtač. Uprkos spoljašnjosti očekivala je nešto pompeznije za Logana. Tiha vatra je gorela u grubom kaminu. Dugačak uzani sto i stolice s naslonom od prečki bili su na golim podnim daskama. Pažnju joj privuče pisaći sto, tek malo bolji od ostatka nameštaja. Gomile pisama pravile su nered na stolu, a bilo je i kožnih omota punih dugačkih listova papira. Prsti su je svrbeli, ali je znala da čak i kad bi sela za pisaći sto, ne bi bila u stanju da spusti ni prst na nešto drugo osim olovke ili staklene boce za mastilo.

Uzdahnuvši, pođe za Gejbrilom u kuhinju, gde je gvozdena peć prejako grejala, a prljavo suđe od doručka stajalo na niskom stočiću pod prozorom. Gejbrila napuni lonče za čaj i spusti ga na peć, a onda uze zeleni čajnik i drvenu kutiju iz drugog ormarića. Tovejn prebaci svoj ogrtač preko stolice i sede za četvrtasti sto. Nije želela čaj, osim uz doručak koji je preskočila, ali je znala da će ga popiti.

Luckasta Smeđa je nastavila da brblja dok je sprovodila svoja kućna zaduženja, zadovoljna kao da je žena nekog seljaka. „Već sam dosta toga saznala. Logan je jedini puni Aša’man koji živi u ovom selu. Svi ostali žive u Taimovoj ’palati’. Imaju sluge, ali Logan je zaposlio ženu jednog od muškaraca na obuci da kuva i čisti za njega. Ona će uskoro doći, i ona misli da je on postavio sunce na nebo, tako da bi bilo dobro da pretresemo sve teme pre toga. On je pronašao tvoju pisaonicu.“

Tovejn oseti kao da joj je ledena ruka ščepala grlo. Pokušala je da to sakrije, ali Gejbrila je gledala pravo u nju.

„Spalio ju je, Tovejn. Čim ju je pročitao. Delovao je kao da misli da nam je učinio uslugu."

Ruka popusti stisak na grlu i Tovejn je ponovo mogla da diše. „Elaidino naređenje je bilo među mojim papirima." Ona se nakašlja da bi se otarasila promuklosti. Elaidino naređenja da smire svakog muškarca kojeg nađu ovde, a onda ga obese na licu mesta, bez suđenja u Tar Valonu, kako je zakon Kule nalagao. „Zahtevala je grube radnje, i ovi ljudi bi reagovali grubo da su saznali." Uprkos toploti iz peći, ona je drhtala. Taj papir je mogao prizvesti da sve one budu umirene i obešene. „Zašto bi nam činio usluge?"

„Ne znam zašto, Tovejn. On nije nasilnik, ne više nego većina muškaraca. Moglo bi biti nešto tako jednostavno." Gejbrila postavi na sto tanjir s pohovanim rolnicama i drugi s belim sirom. „Ili bi moglo biti da je ova veza poput veze Zaštitnika više nego što smo mi toga svesne. Možda samo nije želeo da iskusi naše pogubljenje." Tovejni se smuči, ali ona uze rolnicu kao da je htela samo zalogaj.