Piknik pored puta

Cveće je ostalo za nama, na redu je trnje. Sad je najvažnija hladnokrvnost. Nema potrebe za žurbom, vetra nema, vidljivost je dobra, sve je kao na dlanu. Eno onog jarka gde se Puž urnisao — još uvek se tamo nešto šareni, možda parče tkanine. Bio je nula od čoveka, bog da mu dušu prosti: glup, pohlepan, nepažljiv — samo se takvi i udružuju sa Lešinarem, takve Lešinar Barbridž na kilometar zapaža i specijalno za to vodi sa sobom... A inače, Zona ne pita da li si dobar ili loš i ispada da treba da budemo zahvalni Pužu: bio je budala, niko mu se više ni imena ne seća, ali nam je bar pokazao kuda ne treba ići... Sad nam valja što pre stići do asfalta. Asfalt je ravan, tamo će biti lakše, a i ona pukotina se lepo vidi. Samo, što mi se ne dopadaju ovi brežuljci! Ako bismo po pravoj liniji išli do asfalta, morali bismo proći baš između njih. A oni stoje i kao da nas očekuju nasmešeni. E, ne; nećemo između vas. Druga zapovest stalkera: barem s jedne strane sve mora biti čisto na sto koraka.

Možda bismo mogli preko levog brežuljka?... Istina, ne znam šta je iza njega. Po mapi sudeći, nema ničeg, ali ko je lud da veruje mapama?...

— Slušaj, Red — šapuće mi Kiril — što ne bismo preskočili? Dvadeset metara uvis i odmah dole i eto nas kod garaže, a?

— Ćuti, budalo! — kažem mu. — Ne smetaj mi.

On bi uvis! A šta ako nas tamo na dvadeset metara tresne? Niko nam kosti neće sakupiti. Ili ako naletimo na «vetrometinu» — ne kosti, nego masna mrlja neće ostati od nas. Uh, što su mi dosadile te junačine: nestrpljiv je, pa daj odmah da preskočimo... Uopšte uzev, kako ćemo do brežuljaka, to je jasno, a tamo ćemo stati i videti šta dalje. Ja zavukoh ruku u džep i izvadih pregršt matica. Pokazah ih Kirilu i rekoh:

— Sećaš se priče o Palčiću iz škole? E, sad ćemo sve obrnuto. Gledaj! — i ja bacih prvu maticu.

Bacih je blizu, po stalkerskim propisima. Desetak metara. Matica je letela normalno. — Jesi li video?

— Pa? — kaže on.

— Ne «pa» nego jesi li video?

— Video sam.

— E, sad, najsporije što možeš teraj do te matice i zaustavi dva metra pre nje. Razumeš?

— Razumem. Tražiš gravikoncentrate?

— Tražim šta treba. Sačekaj, baciću još jednu. Gledaj gde će pasti i ne spuštaj oči sa tog mesta.

Bacih još jednu maticu. I ona je letela normalno i pala pored prve.

— Teraj — kažem.

On pokrene letelicu, a lice mu jasno i spokojno: kao, sve je shvatio. Ti cvikeraši su svi takvi.

Najvažnije im je da smisle neki naziv. Dok nema naziv — mučno ga je gledati, budala nad budalama.

A čim je smislio neki «gravikoncentrat» — sad mu je, kao, sve jasno i odmah mu je život lakši. Prošli smo prvu maticu, prošli smo drugu i treću. Tender uzdiše, premeće se s noge na nogu i svaki čas zeva od nervoze sa, onako, kerećim cviljenjem — dosadno mu je, jadničku. Ništa, koristiće mu ovo.

Ima jedno pet kilograma danas da skine — bolje je od svake dijete. Bacio sam četvrtu maticu. I — kao da nije letela kako treba. Nikad ne bih mogao da objasnim u čemu je stvar, ali osećam da nešto nije u redu i odmah dohvatih Kirila za ruku.

— Stani — kažem. — Ni makac dalje...

Uzeh petu maticu i bacih je više i dalje. Evo je, «vetrometina»! Matica je po uzlaznoj putanji letela normalno, nadole — u početku takođe normalno, ali na pola puta kao da ju je neko odbacio ustranu, ali tako silovito da se sasvim zarila u glinovitu zemlju i nestala.

— Jesi li video? — šapatom pitam Kirila.

— To sam viđao samo na snimcima — kaže on i tako se nagnuo napred, samo što se ne preturi sa «leteće platforme». — Hoćeš da baciš još jednu?

Da bacim još jednu! Eh, nauko... Bacio sam još osam matica dok nisam tačno ocrtao «vetrometinu». Istina, i sedam je bilo dovoljno, ali jednu sam bacio specijalno za njega, u sam centar, nek’ se malo divi svom koncentratu. Matica je tresnula u zemlju kao kugla od pet kilograma.

Tresnula — i ostade samo rupa u zemlji. Kiril je čak huknuo od sreće.

— E, dobro — kažem. — Zabavili smo se i sad je dosta. Gledaj ovamo. Bacam za prolazak; gledaj gde će pasti.

Ukratko, obišli smo «vetrometinu» i popeli se na brdašce. Brdašce sasvim malo i ni po čemu posebno, ja ga do danas nisam ni primećivao. Da... Lebdeli smo nad njim, asfalt je bio nadohvat ruke, dvadesetak koraka. Mesto savršeno čisto; vidi se svaka travka. Reklo bi se: reda radi da zafrljačim još jednu maticu, pa — teraj.

Ne mogu da je bacim.

Ne znam šta mi je, ali nikako da se odlučim da je bacim.

— Šta je bilo? — pita Kiril. — Zašto stojimo?

— Čekaj malo — kažem. — I ćuti, zaboga.

Sad ću, mislim, da bacim tu maticu i onda ćemo lepo odleteti onamo, ni travka se neće mrdnuti a eto nas na asfaltu... I onda me odjednom celog oblije znoj! U oči mi je potekao i onda mi je već bilo jasno da onamo neću baciti maticu. Levo — molim lepo. Jeste da je onuda i put duži, i nekakvo sumnjivo kamenje je tamo, ali tuda mogu da bacim maticu a pravo — nizašta na svetu. I ja bacih maticu levo. Kiril ništa ne reče, okrete «platformu», pritera je do matice i tek onda me pogleda.

A biće da nisam baš lepo izgledao, jer je odmah skrenuo pogled.