Piknik pored puta

Već svojim prvim delom, pričom «Spolja» (1958), Arkadij i Boris Strugacki najavili su da njihovo stvaralaštvo neće ići dobro utabanim putem sovjetske naučne fantastike. U sibirsku tundru spuštaju se automatske letelice — vanzemaljska izvidnica, na ljudske pokušaje stupanja u kontakt ne reaguju i odleću iznenada kako su i došli. Dakle, motiv neuspelog prvog kontakta, u sovjetskoj naučnoj fantastici praktično sasvim nov, a i u svetskoj ne tako čest. Objašnjenje za ovu različitost u odnosu na ostalu sovjetsku fantastiku, kao i objašnjenje za uspešan zajednički rad (opet, redak u SF-u) jednostavno je. Mlađi brat Boris završio je Mehaničko-matematički fakultet Lenjingradskog univerziteta, diplomirao na Odseku za astronomiju i do 1965. radio u Pulkovskoj opservatoriji. Stariji brat Arkadij završio je Vojni institut stranih jezika u Moskvi i izvesno vreme prevodio, uglavnom naučnu fantastiku, sa japanskog i engleskog. Dakle, kod Strugackih je došlo do spoja prirodnih i društvenih nauka, a Arkadijevo poznavanje svetske naučne fantastike (naravno, većinu pročitanih dela u SSSR-u nije mogao da prevodi, to jest objavljuje) omogućilo je Strugackima stvaranje sopstvenog stila na temeljima istovremeno i svetske i sovjetske naučne fantastike, ali i ruske gogoljevske fantastike i satire. Sve ovo dovelo je do stvaranja impozantnog broja dela, pretežno romana. Od 1960. do 1962. objavljena su četiri romana: «Planeta purpurnih oblaka», «Put na Amalteju», «Stažeri»

(«Tahmasib») i «Pokušaj bekstva» i dve zbirke priča: «Šest šibica» i «Povratak». 1964. objavljen je izvanredni roman «Daleka Duga». 1965. «Grabljive stvari veka», već pomenuti roman «Teško je biti bog» i «Ponedeljak počinje u subotu», gde se pisci prvi put ozbiljnije okreću tradicionalnoj ruskoj fantastici. 1967. objavljen je roman «Druga invazija Marsovaca», svojevrsna parafraza Velsovog «Rata svetova». 1968. godinu, uz «Ružne labudove», obeležio je gogoljevsko-kafkijanski «Puž golać na urvini» i satirična «Bajka o trojki». 1971. iz štampe izlazi «Nastanjeno ostrvo», a 1973. «Mališan» («Tajanstveni svemirski gost»). 1974. objavljen je roman «Hotel ‘Kod poginulog alpiniste’« po kojem je dosledno snimljen film (prikazan i kod nas) i verovatno najbolje delo Strugackih «Piknik pored puta» na osnovu kojeg su pisci napravili scenario za film «Stalker», snimljen 1979. i premijerno prikazan na festivalu u Kopenhagenu 1980. godine. 1975. objavljen je roman— nastavak «Nastanjenog ostrva» — «Momak iz pakla», a 1976. «Milijardu godina do kraja sveta». Posle četvorogodišnje pauze pojavio se, 1980. godine, roman «Buba u mravinjaku» i najzad, 1985. godine, «Talasi stišavaju vetar», opet svojevrsni nastavak prethodnih delâ i, čini se, poslednji roman braće Strugacki. Možda je interesantno napomenuti da su iste godine braća Strugacki doživela retku počast. Međunarodni centar za male planete dao je novootkrivenom nebeskom telu na orbiti između Marsa i Jupitera, prečnika 17 kilometara, naziv «Strugatskia».

Kod nas je nekoliko romana braće Strugacki objavljeno u ediciji «Kentaur» PROSVETE, a takođe je izišla zbirka od 6 knjiga u izdanju NARODNE KNJIGE i DEČJIH NOVINA. Začudo, među njima se nije našao roman koji je sada pred čitaocima, «Piknik pored puta». Kao što je čitalac već zapazio, u pitanju je roman sa veoma mnogo akcije, ali, za razliku od dejstava u mnogim romanima i, pogotovo, filmovima, kada se upitaš: a otkud sad ovo i čemu to? — ovde su dejstva povezana i razložna, realistična. A za ponovno spominjanje filmova ima još jedan razlog. Naime, lako je uvideti da bi po ovom romanu — kao god po Bibliji — osim «Stalkera» moglo biti snimljeno još nekoliko filmova, jer u jedan nikako ne bi mogli stati svi dijalozi, događanja i, pogotovo, ideje.

Osvrnimo se, još jednom, na Andreja Tarkovskog. Ekranizacija ovog «Piknika» ili «Izleta» nije bila njegov jedini izlet u naučnu fantastiku. Čuven je i njegov film «Solaris» po istoimenom romanu Stanislava Lema, romanu sa istom temom kao i «Piknik» — neuspeli, nepotpuni kontakt sa vanzemaljskim razumom. Kao što u antiutopijskoj oblasti naučne fantastike postoji znameniti niz romana: «Mi» (Zamjatin) — «Vrli novi svet» (Haksli) — «1984» (Orvel) — «Mehanički pijanino» (Vonegat), tako se jedan deo naučne fantastike bavi kontaktima sa vanzemaljskim razumom, a najbolja takva dela govore, zapravo, o neuspelim kontaktima.

Praktično čitav opus poljskog majstora naučne fantastike S. Lema posvećen je toj temi: «Glas gospodara», «Nepobedivi», «Solaris», «Fijasko»... Ovom nizu pridružuje se i «Piknik pored puta». I, pre nego što konačno (na kraju umesto, možda, na početku) kažemo čime se ovaj roman zapravo bavi i šta nam poručuje, još par zapažanja o njemu.

U vreme kada je napisan, ovaj roman u nama nije mogao probuditi ovako jasne asocijacije kao danas.