Piknik pored puta

Redrik je otvorio jedan od pregradaka ranca, izvadio zamotuljak sa hranom, termos sa kafom i, dok je Artur vadio iz zamotuljka sendviče i postavljao ih na ranac, izvukao je iz unutrašnjeg džepa pljosku, odvio čep i, zatvorivši oči, popio nekoliko malih gutljaja.

— Hoćeš malo? — ponudio je Arturu. — Za hrabrost.

Artur je uvređeno odmahnuo glavom.

— Za hrabrost mi to ne treba, mister Šuharte — rekao je. — Radije ću kafu, ako dozvoljavate.

Ovde je baš mokro, zar ne?

— Jeste — složio se Redrik. Vratio je pljosku u džep, odabrao sendvič i počeo da jede. — Kad se magla raziđe videćeš da je svud okolo prava močvara. Ranije se ovuda nije moglo proći od komaraca...

Ućutao je i sipao sebi kafu. Kafa je bila vruća, jaka i slatka: sad mu je prijala čak bolje nego konjak. Kafa ga je podsetila na dom i na Gutu. Na Gutu u kućnoj haljini, tek ustalu iz kreveta, sa utisnutim tragom od jastuka na licu. Kog đavola sam ulazio u ovo, pomislio je. Pola miliona... A šta će mi tih pola miliona? Da neću i ja da kupim restoran za te pare? Pare su čoveku potrebne da ne bi mislio na njih. To je tačno. Dobro je to Dik rekao. Imam svoju kuću, imam svoj vrt, bez posla u Harmontu ne mogu da ostanem... Navukao me lešinar kô budalu...

— Mister Šuharte — odjednom se javio Artur, gledajući ustranu. — Vi stvarno mislite da ta stvar ispunjava želje?

— Koješta! — rasejano je odgovorio Redrik i ukočio se sa šoljicom podignutom do ustiju. — A otkud ti znaš po koju stvar mi idemo?

Artur se zbunjeno nasmejao, provukao rukom kroz kosu i odgovorio:

— Pa eto, dosetio sam se!... Već i ne znam, šta me je navelo na tu misao... Pa, kao prvo, ranije je otac sve vreme govorio o toj Zlatnoj kugli, a u poslednje vreme je prestao i počeo često da navraća do vas, a meni je jasno da vi niste nikakvi prijatelji, šta god otac govorio o tome... A onda, postao je nekako čudan u poslednje vreme... — Artur se opet nasmejao i zavrteo glavom, sećajući se nečeg. — A sve sam shvatio kad sam vas obojicu video kako isprobavate izvan grada ovaj mali dirižabl... — potapšao je dlanom po rancu, gde je bio spremljen mali dirižabl. — Iskreno govoreći, pratio sam vas tada i kad sam video kako podižete vreću sa kamenjem i vučete je nad zemljom, sve mi je bilo jasno. Koliko ja znam, u Zoni nije ostalo više ništa teško osim Zlatne kugle. — Artur je zagrizao sendvič, počeo da žvaće i zamišljeno rekao punih ustiju: — Ne znam samo, kako ćete je zakačiti, ona je sigurno glatka...

Redrik ga je gledao preko šolje i razmišljao koliko se oni, otac i sin, razlikuju. Nisu imali ništa zajedničko. Ni lice, ni glas, ni dušu. Lešinarev glas je promukao, neprijatan, podlački nekako, ali kada je govorio o ovome nije ga se moglo ne slušati. «Riđi — govorio je on tada, nagnuvši se preko stola — pa ostali smo samo nas dvojica, a na dvojicu dve noge i obe su tvoje... Kome da poverim, ako ne tebi? Pa to je, možda, ono najvrednije što postoji u Zoni! Neću valjda da je ostavim onim čistuncima sa njihovim automatima! Pa ja sam je našao, ja! Koliko naših je tamo usput stradalo! A našao sam je ja! Čuvao sam je za sebe; istina. Ni sad je nikom ne bih dao ali, kao što vidiš, sad više ne mogu do nje... Osim tebe — nikome je ne bih dao! Koliko žutokljunaca sam vodio sa sobom, celu školu stalkera sam otvorio, ali ne mogu oni, nisu za to... Dobro, ne moraš ti da veruješ u nju. Ti uzmi novac. Meni daj koliko hoćeš; znam da me nećeš prevariti... A ja ću, možda, vratiti noge! Noge bih mogao da vratim, razumeš?! Zona mi je uzela noge — možda će mi ih ona i vratiti...»

— Šta? — upitao je Redrik, trgnuvši se.

— Upitao sam, mogu li da zapalim jednu?

— Da — odgovorio je Redrik. — Zapali, zapali... I ja ću.

Iskapio je šolju, izvadio je cigaretu i, gnječeći je među prstima, zagledao se u maglu koja se razilazila. Budala, pomislio je. Načisto je poludeo. Noge da mu vrati Zona...

Od svih tih razgovora nakupio mu se na duši nekakav talog. I sa vremenom nije iščezavao, nego se sve skupljao i rastao. Redrik nije mogao da shvati šta je to i smetalo mu je, kao da se nečim zarazio od Lešinara, ali ne nekom gadošću, već naprotiv... Snagom, šta li? Ne, nije to bila snaga. Pa šta je onda? Dobro, rekao je sebi. Hajde ovako: pretpostavićemo da ja uopšte nisam došao ovamo.

Sasvim sam se već spremio, uzeo ranac, i onda se nešto desilo... uhapsili me, na primer. Da li bi to bilo loše? Naravno da bi bilo. A zašto? Zato što bih izgubio novac? Ne, nije stvar u novcu... Zato što bi to blago inače palo u ruke onih gadova, Promuklom i Mršavom? U tome već ima nešto. Loše se osećam pri pomisli na to. A s druge strane, šta me se to tiče? Svejedno će na kraju sve njima pasti u ruke...

— Br-r-r... — Artur se stresao. — Probija do kosti. Mister Šuharte, mogu li sad dobiti jedan gutljaj?