Piknik pored puta

— Poslovi — rekao je Nunan. — Svake nedelje sam se spremao da svratim ili bar da nazovem, ali prvo sam morao da putujem u Reksopolis, onda je bila jedna afera u firmi, a posle čujem — vratio se Redrik, pa sam mislio, da ne smetam... Uopšte, do guše sam se uvalio u poslove. Ponekad se pitam: šta mi tako jurimo za poslom? Da bismo zaradili pare? Ali kog će nam đavola pare, kad samo jurimo...

Guta je poklopila šerpe, uzela sa police kutiju cigareta i sela preko puta Nunana. Pogled joj je bio oboren. Nunan je brzo izvadio upaljač i pripalio joj i opet, drugi put u životu, video da joj drhte prsti, kao onda kad su Redrika osudili i kad je Nunan otišao kod nje da joj dâ nešto novca — u to prvo vreme ona uopšte nije imala novaca i nijedan od suseda u zgradi nije hteo da joj pozajmi.

Onda su se pare odnekud pojavile i to, očigledno, ne male pare, a Nunan je naslućivao i odakle, ali je produžio da dolazi, da donosi Majmunčici poslastice i igračke, sedeo je uveče sa Gutom, pio kafu i planirao zajedno sa njom budući lepši život Redrika, a onda, naslušavši se njenih jadikovki, obilazio susede i pokušavao nekako da ih urazumi, objašnjavao im, nagovarao ih i, na kraju, izgubivši strpljenje, pretio: «Pa Riđi će se kad-tad vratiti, a onda će vam polomiti sve kosti...» — ali ništa nije pomagalo.

— A kako je vaša devojka? — upitala je Guta.

— Kakva devojka?

— Ona, sa kojom ste svratili jedanput... ona plavuša.

— Ma kakva devojka. To mi je bila sekretarica. Udala se i prestala da radi kod mene.

— Trebalo bi da se oženite, Dik — rekla je Guta. — Hoćete da vam nađem nevestu?

Nunan je hteo da odgovori kao i obično: «Kad Majmunčica odraste...» — ali se na vreme trgnuo. Sad to više ne bi bilo duhovito.

— Meni treba sekretarica, a ne žena — progunđao je. — Ostavite vi vašeg riđeg đavola i dođite kod mene za sekretaricu. Pa vi ste bili odlična sekretarica. Stari Haris još uvek priča o vama.

— Kako i ne bi — reče ona. — Ruka me je bolela od šamaranja.

— Ma nije valjda?! — Nunan je odglumio čuđenje. — Vidi ti Harisa!

— Gospode! — rekla je Guta. — Nisam mogla normalno da prođem pored njega. Samo sam se plašila, da Red ne sazna.

Nečujno je ušla Majmunčica — pojavila se u vratima, pogledala na šerpe, na Ričarda, a onda je prišla majci i priljubila se uz nju, okrenuvši lice.

— Kako je, Majmunčice? — veselo je rekao Nunan. — Hoćeš čokoladu?

Izvadio je iz džepa čokoladicu u prozirnom omotu i pružio je devojčici. Ona se nije ni pomakla. Guta je uzela čokoladu iz njegove ruke i spustila je na sto. Odjednom su joj pobelele usne.

— Da, Guta — dobro je govorio Nunan — znate li da sam odlučio da se preselim? Dosadio mi je hotel. Pre svega, daleko je od Instituta...

— Ona gotovo više ništa ne razume — tiho je rekla Guta i on se prekinuo, uzeo u obe ruke čašu i stao da je besmisleno vrti u rukama.

— Vi i ne pitate, kako živimo — nastavila je ona. — I dobro je što ne pitate. Ali vi ste naš stari prijatelj, Dik, od vas nemamo šta da krijemo. A i ne može se sakriti.

— Jeste li bili kod doktora? — upitao je Nunan, ne dižući pogled.

— Da. Ništa tu oni ne mogu. A jedan je rekao... — Guta je zaćutala.

On je takođe ćutao. Nije tu bilo o čemu da se govori; nije hteo ni da misli o tome, ali odjednom mu se javila jeziva misao: to je invazija. Nije to nikakav piknik pored puta, niti poziv na kontakt, već invazija. Ne mogu da izmene nas i zato ulaze u tela naše dece i menjaju ih na svoju sliku i priliku. Gotovo da se naježio, ali tu se setio da je već čitao nešto nalik tome, nekakav petparački SF romančić, i od toga mu odmah bî lakše. Ljudima svašta pada na pamet, a u stvarnosti nikad nije onako kao što piše.

— A jedan je rekao, da ona uopšte više nije ljudsko biće — završila je rečenicu Guta.

— Gluposti — neubedljivo je rekao Nunan. — Treba da se obratite pravom stručnjaku. Obratite se Džejmsu Katerfildu. Hoćete da vam ugovorim prijem kod njega?...

— Mislite na Kasapina? — ona se bolno nasmejala. — Ne treba, Dik, hvala. On mi je to i rekao.

Izgleda, da tu nema pomoći.

Kad se Nunan ponovo usudio da podigne pogled, Majmunčice više nije bilo u sobi a Guta je sedela nepomično, usta su joj bila malko otvorena i na cigareti u njenoj ruci je rastao krivi stubić sivog pepela. Onda je on gurnuo prema njoj čašu i rekao:

— Napravite mi još jednu porciju... a i sebi napravite. Pa da popijemo.

Pepeo je pao sa cigarete, ona je pogledala gde da baci opušak i bacila ga u sudoperu.

— Zašto? — rekla je. — Ne razumem, šta smo mi kome krivi? Pa nismo mi najgori u ovom gradu...

Nunan pomisli da će ona zaplakati, ali ona nije zaplakala — otvorila je frižider, izvadila votku i sok i skinula sa police drugu čašu.

— Nemojte gubiti nadu — rekao je Nunan. — Nema na svetu ništa što se ne bi moglo popraviti.

I, verujte mi, Guta, ja imam veze, i učiniću sve što se može...