Dve Zemlje

„Bila sam na sastanku Paleo-antropološkog društva u Sijetlu 1998. godine kada su Novel i Čejs predstavili svoj rad u kome su opovrgli ovu tvrdnju o svirali.“ Meri je zastala. „Ne, čini se da sve do svog nestanka Neandertalci — bar na ovoj Zemlji — nisu imali ništa što mi nazivamo religijom, ili što nazivamo civilizacijom i kulturom. Oh, da, neki od poslednjih fosila koji su pronađeni pokazuju izvesnu raznolikost u stvarima koje su činili, ali većina paleo-antropologa smatra da su oni samo imitirali Kromanjonce koji su živeli u blizini; Kromanjonci su bez ikakve sumnje bili naši direktni preci.“

„Kad već govorimo o Kromanjoncima“, rekao je Ruben, „šta je sa mešanjem između Neandertalaca i Kromanjonaca? Negde sam pročitao da su pronađeni ostaci jednog deteta koje predstavlja spoj obe vrste .... kada je to bilo .... negde 1998. godine?“

„Da, Erik Trinkaus je postao poznat po tom fosilu. Fosil je pronađen u Portugaliji. Ali, vidi, on je antropolog, a ja sam genetičar. On zasniva svoju tvrdnju isključivo na skeletu tog deteta koji po njemu pokazuje karakteristike obe vrste. Ali on nije pronašao lobanju — a lobanja je jedina koja bi omogućila da se sa sigurnošću tvrdi da je neko Neandertalac. Meni se čini da se samo radilo o krupnom detetu.“

„Hmm“, rekao je Ruben. „Ali, znaš, viđao sam ljude koji liče na Pontera, bar po crtama lica, ako ne i po boji kože. Neki ljudi iz Istočne Evrope, na primer, imaju veliko noseve i istaknute lukove iznad obrva. Da li hoćeš da kažeš da oni nemaju neandertalske gene?“

Meri je slegla ramenima. „Znam da postoje neki paleo-antropolozi koji tvrde da su postojali potomci koji su poticali od obe vrste. Međutim, i dalje se vodi rasprava oko toga da li naša vrsta i Neandertalci uopšte mogu da se mešaju.“

„Pa“, rekao je Ruben, „ako nastaviš da provodiš toliko mnogo vremena sa Ponterom, možda ćeš jednom ti dati odgovor na to pitanje.“

Ruben je stajao dovoljno blizu da bi mogla da ga blago udari po ruci. „Prestani!“ — rekla je. Pogledala je u dnevnu sobu, da Ruben ne bi mogao da vidi osmeh na njenom licu.

Džasmel Ket je došla u Adikorovu kuću negde oko podneva. Adikor je bio iznenađen, ali i zadovoljan što je vidi. „Prijatan dan“, rekao je.

„I tebi“, odgovorila je Džasmel, sagnuvši se da bi počešala Paba po glavi.

„Da li hoćeš nešto da pojedeš?“ — pitao je Adikor. „Meso? Ili nešto da popiješ?“

„Ne, ne treba“, rekla je Džasmel. „Znaš, čitala sam malo o zakonskim procesima. Da li si razmišljao o tome da podneseš kontra-tužbu?“

„Kontra-tužbu?“ — ponovio je Adikor. „Protiv koga?“

„Protiv Daklar Bolbej.“

Adikor je rukom dao znak Džasmel da uđe u dnevnu sobu. Seo je na jednu stolicu, a ona na drugu. „S kojom osnovom?“ — pitao je Adikor. „Ona meni nije ništa učinila.“

„Ona te je ometala u tugovanju za izgubljenim muškim partnerom...“

„Da“, rekao je Adikor. „Ali to sasvim sigurno ne predstavlja zločin.“

„Zar ne predstavlja?“ — pitala je Džasmel. „Šta Zakonik civilizacije kaže o ometanju života nekog drugog?“

„Kaže mnogo toga“, rekao je Adikor.

„Ja mislim na onaj deo u kojem se kaže: 'Lakomisleni postupci protiv nekoga ne mogu da budu odobreni; društvo funkcioniše zahvaljujući tome što mi primenjujemo silu u odnosu prema pojedincu samo u izuzetno ozbiljnim slučajevima.'“

„Pa, ona je mene optužila za ubistvo. Ne postoji ozbiljniji slučaj od toga.“

„Ali ona nema nikakav dokaz“, rekla je Džasmel. „To čini njen postupak lakomislenim i neopravdanim, ili, bi bar neki sudija mogao tako da zaključi.“

Adikor je odmahnuo glavom. „Ne mogu da zamislim da bi sudija Sard mogla da bude impresionirana ovim argumentom.“

„Ali, Sard ne može da bude ta koja će da sasluša kontra-tužbu, takav je zakon. Ti bi govorio pred drugim sudijom.“

„Zaista? Možda bi vredelo pokušati.... Ali, meni nije cilj da se ova procedura produži. Cilj mi je da se s tim što pre završi, da onaj odvratni sudski nadzor bude obustavljen tako da mogu da siđem u laboratoriju.“

„Oh, slažem se da ne treba da stvarno podneseš kontra-tužbu. Ali sama pretpostavka da bi to mogao da učiniš bi ti možda pomogla da dobiješ odgovor.“

„Odgovor? Kakav odgovor?“

„Odgovor na to zašto te Daklar proganja.“

„Da li ti znaš zašto?“ — pitao je Adikor.

Džasmel je spustila pogled. „Nisam znala sve do danas, ali...“

„Ali šta?“

„To ne treba ja da ti kažem. Ako ti uopšte to treba da čuješ, to moraš da čuješ direktno od Daklar.“

Poglavlje 36

Ruben, Luiz, Ponter i Meri su seli za sto u Rubenovoj kuhinji. Svi sem Luiz su jeli hamburgere; Luiz je jela salatu.

Očigledno, u Ponterovom svetu, ljudi su jeli s rukavicama na rukama. Ponteru se nije sviđalo da koristi escajg, ali je zato hamburger predstavljao dobar kompromis. On nije jeo zemičku, ali ju je koristio da bi pomerao meso, stežući je i tako odgrizajući deo koji bi izvirio iz zemičke.

„Dakle, Pontere“, rekla je Luiz, započinjući razgovor, „Da li ti živiš sam? Tamo, u tvom svetu.“

Ponter je odmahnuo galvom. „Ne. Živeo sam sa Adikorom.“

„Adikor?“, ponovila je Meri. „Zar to nije čovek s kojim si radio?“