Dve Zemlje

„Naši naučnici koji proučavaju drevne ljude takođe veruju da je tako bilo“, rekao je Ponter.

„Došlo je do priličnog otopljenja od vremena kada su evolucijom nastali vaši veliki nosevi“, rekla je Meri. „Ali, vi ste zadržali tu karakteristiku verovatno zato što je koristan uzgredni efekat bio da ste dobili mnogo bolje čulo mirisa nego što ste imali pre toga.“

„Da li je to tako?“, rekao je Ponter. „Ja mogu da namirišem sve vas i različitu hranu u kuhinji i cveće napolju, i šta god da je bilo ono oštrog mirisa što su Ruben i Lu zapalili dole u podrumu, ali — “

„Pontere“, rekao je Ruben brzo, „mi uopšte ne osećamo tvoj miris.“

„Zaista?“

„Pa, kada bih zabio nos pod tvoj pazuh, verovatno bih nešto osetio. Ali u normalnim okolnostima mi ne možemo da osetimo miris jedni drugih.“

„Kako onda pronalazite jedan drugoga u mraku?“

„Slušanjem glasa“, rekla je Meri.

„Neobično“, rekao je Ponter.

„A ti možeš da osetiš i mnogo više nego da namirišeš nečije prisustvo, zar ne“, pitala je Meri. „Onda kada si me pogledao ... mogao si...“ Progutala je pljuvačku, ali, nije važno, pomislila je, Luiz je žena, a Ruben je lekar. „Mogao si da osetiš da imam menstruaciju, zar ne?“

„Da.“

Meri je klimnula glavom. „Čak i kod žena koje pripadaju mojoj i Luizinoj vrsti, ako dugo žive zajedno u istoj kući, može da dođe do sinhronizacije njihovih menstrualnih ciklusa, a naše čulo mirisa je nikakvo u poređenju s vašim. Pretpostavljam da je logično da kod vas sve žene koje žive u istom gradu imaju istovremeno menstruaciju.“

„Meni nikada nije palo na pamet da bi moglo da bude drugačije“, rekao je Ponter. „Ja sam pomislio da je čudno što ti imaš menstruaciju, a Lu nema.“

Luiz se namrštila, ali nije ništa rekla.

„Da li neko hoće još nešto?“ — pitao je Ruben. „Pontere, da li hoćeš još jednu koka-kolu?“

„Da“, rekao je Ponter. „Hvala ti.“

Ruben je ustao.

„Znaš li da u koka-koli ima kofeina? “ — pitala je Meri. „To stvara zavisnost.“

„Ne brini“, rekao je Ponter. „Pijem ih samo 7 ili 8 dnevno.“

Luiz se nasmejala i ponovo počela da jede svoju salatu.

Meri je uzela još jedan zalogaj hamburgera, dok joj je luk krčkao pod zubima. „Samo trenutak“, rekla je, čim je progutala zalogaj. „To znači da vaše žene nemaju skrivenu ovulaciju.“

„Pa, ona je skrivena od pogleda“, rekao je Ponter.

„Pa.... znaš, držala sam jednom kurs na odseku za ženske studije pod nazivom Biologija moći u seksualnim odnosima. Mi smo pretpostavljali da skrivena ovulacija predstavlja ključ da žene mogu da osiguraju da ih muškarci neprestano štite i da im obezbeđuju sve što im je potrebno. Znaš — ako ne možeš da sa sigurnošću znaš kada je tvoja žena plodna, bolje da paziš na nju sve vreme, inače će žena da ti nabije rogove.“

Hak se oglasio svojim biiip.

„Nabije rogove“, ponovila je Meri. „To znači da se muškarac brine o deci koja biološki nisu njegova. Međutim, kada postoji skrivena ovulacija — “

Začuo se Ponterov gromoglasan smeh. Zahvaljujući svom krupnom grudnom košu i velikim ustima imao je dubok smeh snažan poput grmljavine.

Meri i Luiz su ga zapanjeno pogledale.

„Šta je toliko smešno?“ — pitao je Ruben, stavljajući konzervu koka-kole pred Pontera.

Ponter je podigao ruku; pokušavao je da prestane da se smeje, ali nije uspevao. Suze su mu se pojavile u uglovima očiju, a njegova obično bleda koža bila je crvena.

Meri, i dalje sedeći za stolom, stavila je ruke na kukove, ali je odmah postala svesna nesvesnog govora svog tela: ruke na kukovima su nekome naizgled povećavale veličinu, tako da deluje preteći na onog drugog. Ali Ponter je bio toliko krupniji i mišićaviji od bilo koje žene — ili bilo kojeg muškarca — da je to bilo smešno. Upitala ga je:“Pa?“

„Žao mi je“, rekao je Ponter, povrativši kontrolu nad sobom. Svojim dugim palcem obrisao je suze iz očiju. „Vama, ponekad, padaju na pamet neverovatno smešne stvari.“ Nasmešio se. „Kada si govorila o skrivenoj ovulaciji, mislila si na to da kod ženki u ljudskom rodu ne dolazi do uvećavanja genitalija kada su u teranju, zar ne?“

Meri je klimnula glavom. „Kod šimpanza i majmuna bonobo to se dešava, a i kod gorila i većine primata.“

„Ali kod ljudskih bića nije došlo do prestanka uvećavanja genitalija zato da bi se sakrila ovulacija“, rekao je Ponter. „Uvećavanje genitalija je nestalo kada ono više nije predstavljalo signal. Nestalo je kada je klima postala hladnija i kada su ljudi počeli da nose odeću. Takva vrsta vizuelnog signala, zasnovana na uvećanju tkiva i povećanju tečnosti, energetski je skupa i izgubila je svoju svrhu onda kada smo počeli da prekrivamo naša tela životinjskim kožama. Ali, bar kod moje vrste, ovulacija je i dalje ostala očigledna po mirisu.“

„Ti možeš da namirišeš i kada je vreme ovulacije, isto kao i menstruacije?“, pitao je Ruben.

„Hemikalije koje su povezane sa njom, da.“

„Feromoni“, rekao je Ruben.