Dve Zemlje

„Ali... ali, izvini, i čovekoliki majmuni su veoma snažni, ali oni retko ubijaju jedan drugog u borbi.“

„To je zato što se borbe unutar čopora vode oko dominacije, tu borba predstavlja ritual i instinktivna je; to samo predstavlja pokazivanje snage. Ali, šimpanze ubijaju druge šimpanze, iako, uglavnom, zubima. Stezanje prstiju u pesnicu je nešto što čine samo ljudska bića.“

„Oh...“, Meri je shvatila da stalno ponavlja jedno isto, ali nije mogla da smisli ništa bolje čime bi izrazila ono što oseća. „Ljudi ovde se stalno tuku, neki od njih su od toga stvorili sportove kao što su boks i rvanje.“

„Ludost“, rekao je Ponter.

„Pa, slažem se, jeste“, rekla je Meri. „Ali gotovo nikada ne ubiju jedan drugog. Ovde je gotovo nemoguće da jedan čovek ubije drugog golim rukama. Verovatno nismo dovoljno snažni.“

„U mom svetu“, rekao je Ponter, „udariti znači ubiti i zbog toga mi nikada ne udaramo jedan drugoga. Zato što svako nasilje može da bude fatalno, mi to jednostavno ne možemo da dozvolimo.“

„Ali ti si bio udaren“, rekla je Meri.

Ponter je klimnuo glavom. „To se desilo pre mnogo godina, kada sam studirao na Naučnoj akademiji. Učestvovao sam u jednoj raspravi onako kako se to samo u mladosti čini, kada je važno pobediti. Mogao sam da vidim da osoba s kojom se raspravljam postaje sve više besna, ali nastavljao sam da ga provociram. I on je reagovao ... onako kako nije smeo. Ali ja sam mu oprostio.“

Meri je pogledala Pontera, zamišljajući kako okreće svoj drugi obraz osobi koja ga je udarila.

Adikor je rekao svom Pratiocu da pozove putničku kabinu da ga odveze kući i sada je sedeo na tremu i razmatrao zakonske procese iz prošlosti. Iako je neko nadgledao ono što emituje njegov Pratilac, on je, ipak, mogao da se priključi na svetsku informativnu mrežu i da prenese sve potrebne podatke u svoj elektronski notes da bi lakše mogao da ih proučava.

Njegov ženski partner, Lurt, odmah je pristala da govori u njegovu korist na suđenju. Međutim, iako će i ona i drugi — njoj će biti dozvoljeno da pozove svedoke — moći da govore o Adikorovom karakteru i o stabilnosti njegove veze sa Ponterom, smatrao je da je malo verovatno da će to biti dovoljno da ubedi sudiju Sard i njene kolege da ga oslobode optužbe. Zbog toga je Adikor počeo da proučava slučajeve iz prošlosti, pokušavajući da pronađe neki u kojem je bila podignuta tužba za ubistvo, a da telo nije bilo pronađeno, nadajući se da će uspeti da nađe neku presudu koja bi mu bila od koristi.

Prvi sličan slučaj koji je pronašao poticao je iz daleke prošlosti, iz vremena Generacije 17. Čovek po imenu Dasta je bio optužen da je ubio svog ženskog partnera tako što se krišom uvukao u Centar. Međutim, njeno telo nije nikada pronađeno; ona je samo jednog dana nestala bez traga. Sud je zaključio da pošto telo nije nađeno, ne može da se kaže da je ubistvo počinjeno.

Adikor je u početku bio oduševljen ovim otkrićem, sve dok nije nastavio da čita dalje.

Ponter i Adikor su izabrali obične stolice za trem i one su bile prilično lomne. To je predstavljalo znak Ponterove nepokolebljive vere u to da je Adikor izlečen, da ga nikada neće obuzeti nekontrolisani bes koji će prerasti u fizičku nasilnost. Međutim, sada je Adikor bio toliko frustriran da je smrvio naslone za ruke na stolici udarajući po njima pesnicama, tako da su komadići drveta leteli na sve strane. Naime, pročitao je u svom elektronskom notesu da je nužno da slučajevi iz prošlosti — da bi danas imali uticaj na zakonski proces — potiču iz vremenskog perioda koji obuhvata poslednjih deset Generacija; u Zakoniku civilizacije je pisalo da društvo neprestano napreduje i da ono što su ljudi činili nekada davno ne može da ima uticaja na ono što se danas dešava.

Adikor je nastavio da traži i konačno se pojavio jedan zanimljiv slučaj iz Generacije 140 — samo osam Generacija pre sadašnje — u kojem je čovek bio optužen da je ubio drugog čoveka u svađi oko toga da li je ovaj drugi podigao kuću preblizu kuće ovog prvog. Ni ovog puta telo nije pronađeno. I u ovom slučaju je sud doneo presudu da je to što telo nije pronađeno dovoljan razlog da se tužba odbaci. To je oduševilo Adikora, ali —

Ali —

Generacija 140. To je bilo pre od 1100 do 980 meseci u odnosu na današnji dan — pre 81 do 79 godina. A Pratioci su počeli da se uvode pre hiljadu meseci; uskoro je trebalo da se održi proslava tog jubileja. Da li ovaj slučaj iz Generacije 140 potiče iz vremena pre ili posle uvođenja Pratioca, zapitao se Adikor i nastavio da čita.

Iz vremena pre! Gristl! Bolbej će nesumnjivo da izjavi da to znači da taj slučaj ne može da utiče na današnje slučajeve. Naravno, ona će reći da su i tela, pa čak i živi ljudi, mogli da nestanu u tim mračnim vremenima pre nego što nas je veliki Lonvis Trob oslobodio toga; i da slučaj u kojem nije postojala mogućnost da postoji snimak aktivnosti optuženog ne može da ima ikakve veze sa slučajem u kojem je optuženi namerno stvorio takvu situaciju da nije bilo moguće da snimak bude načinjen.