Dve Zemlje

Meri, Ruben, i Luiz su neprestano razgovarali sa novinarima telefonom; Ruben je čak, prethodno dobivši odobrenje za to od kompanije Inko, organizovao i jednu konferenciju za štampu tako što su svo troje stajali oko zvučnika telefona i razgovarali sa novinarima, koji su ih fotografisali kroz prozor dnevne sobe pomoću jakih objektiva.

U međuvremenu, urađeni su testovi na velike boginje, bubonsku kugu i čitav niz drugih bolesti. Uzorci krvi su poslati avionom kanadske vojske u Centar za kontrolu i sprečavanja bolesti u Atlanti i u Laboratoriju za zarazne bolesti u Kanadskom centru za zdravlje ljudi i životinja u Vinipegu. Rezultati prvih analiza stigli su u 11 sati i 14 minuta. U Ponterovoj krvi nisu pronađene nikakve patogene klice, a ni kod onih koji su bili u kontaktu s njim — uključujući i one koji su se nalazili u karanatinu u Sent Džozefu. Dok su obavljali testove na sve moguće vrste poznatih klica, mikrobiolozi su u uzorcima krvi tražili i neke patogene klice koje bi možda mogle da pripadaju nekoj novoj, do tog trenutka nepoznatoj vrsti.

„Šteta što je fizičar, a ne lekar“, rekao je Ruben Meri posle konferencije za štampu.

„Zašto?“ — pitala je Meri.

„Pa, srećni smo što uopšte imamo delotvorne antibiotike za njega. Bakterije vremenom postaju imune na njih. Ja obično dajem svojim pacijentima eritromicin, zato što je penicilin već postao prilično neefikasan, ali sam Ponteru, ipak, prvo dao penicilin. On se, naravno, stvara na hlebnom kvascu, i ako u Ponterovom svetu ne prave hleb, onda, verovatno, nisu nikada ni naleteli na njega, tako da sam mislio da bi mogao da bude veoma efikasan protiv bilo koje bakterijske infekcije koju je možda doneo iz svog sveta. Zatim sam mu dao eritromicin i još nekoliko drugih antibiotika da bi se Ponter izborio protiv nečega što je mogao da pokupi ovde. Verovatno i u Ponterovom svetu imaju antibiotike, ali oni se sigurno razlikuju od onih koje smo mi otkrili. Kada bi mogao da nam kaže koje lekove oni koriste, imali bismo novo oružje za borbu protiv bolesti — oružje na koje naše bakterije još nisu postale otporne.“

Meri je klimnula glavom. „Zanimljivo“, rekla je. „Šteta što se kapija između našeg i njegovog sveta gotovo odmah zatvorila. Verovatno postoji čitav niz neverovatnih mogućnosti za razmenu između naše dve Zemlje. Lekovi predstavljaju samo vrh ledenog brega. Većina hrane koju mi jedemo ne javlja se tek-tako u prirodi. Ponter možda ne mari za proizvode od žitarica, ali današnji krompir, paradajiz, kukuruz, kokoške, svinje i krave, sve to, u suštini, predstavlja nešto što smo mi stvorili selektivnim odgajanjem. Mogli bismo to da menjamo za namirnice koje oni koriste.“

Ruben je klimnuo glavom. „A i to bi bio tek početak. Nesumnjivo bi mogle da se razmene informacije o rudnim nalazištima, recimo. Kladim se da mi znamo za mnoštvo dragocenih minerala, fosila i sličnog koje oni još nisu otkrili, i obratno.“

Meri je shvatila da je Ruben verovatno u pravu. „Sve u prirodi što je starije od nekoliko desetina hiljada godina bilo bi prisutno u oba sveta, zar ne? Još jedna Lusi, još jedna Tyrannosaurus Sju, još jedan dijamant Nada, i to onakav kakav je bio prvobitno, pre nego što je obrađen.“ Zastala je, razmišljajući o svemu tome.

Do podneva, bilo je očigledno da se Ponter oseća mnogo bolje. Meri i Luiz su se brinule o njemu, dok je on, prekriven ćebetom, ležao u krevetu i mirno spavao. „Drago mi je što ne hrče“, rekla je Luiz. „S tolikim nosem..“

„Zapravo“, počela je tiho Meri, „to verovatno i jeste razlog zašto ne hrče; vazduh lako prolazi.“

Ponter se okrenuo na krevetu.

Luiz ga je posmatrala jedan trenutak, a zatim se okrenula ka Meri.

„Idem da se istuširam“, rekla je.

Meri je tog jutra dobila menstruaciju; i ona sama je želela da se istušira. „Ja ću posle tebe.“

Luiz je otišla u kupatilo, zatvorivši vrata sobe za sobom kada je izašla.

Ponter se ponovo promeškoljio, a onda se probudio.

„Mer“, rekao je tiho. Spavao je zatvorenih usta, i njegov glas kada se probudio nije zvučao hrapavo.

„Zdravo, Pontere, da li si dobro spavao?“

Podigao je svoje spojene plave obrve — Meri se još nije navikla na to da ih gleda kako se podižu sve do luka — kao da misli da je to smešno pitanje.

Nakrivio je malo glavu na jednu stranu, kao da nešto osluškuje; Luiz je počela da se tušira. A zatim je raširio nozdrve — svaka je imala prečnik novčića od 25 centi — i pogledao u Meri.

Iznenada je Meri shvatila šta se dešava i osetila je da joj je užasno neprijatno i nelagodno: on je mogao da namiriše da ima menstruaciju. Meri je žurno otišla na drugi kraj sobe; nije mogla da dočeka da dođe red na nju da se istušira.

Ponterovo lice je bilo bezizražajno. „Mesec“, rekao je.

Da, pomislila je Meri, to je ono vreme u mesecu. Ali to sasvim sigurno nije bilo nešto o čemu je želela da priča s njim. Izašla je iz sobe i brzo sišla dole.

Poglavlje 28