Tornjevi ponoći

„Tvoja strast je deo tebe", objasni Rand. „Pokušao sam da budem poput njih, mada to nisam želeo da priznam. Hladan. Uvek suzdržan. To me je skoro uništilo. To je za neke ljude snaga, ali to nije jedina vrsta snage. Možda bi ti mogla naučiti da se malo više obuzdavaš, ali dopadaš mi se takva kakva si. To si prava ti. Ne bih voleo da postaneš još jedna „savršena" Aes Sedai sa oslikanom maskom umesto lica, koja ne mari za tuđa osećanja."

„Biti Aes Sedai znači biti spokojna", odgovori Ninaeva.

„Biti Aes Sedai znači biti ono što ti odlučiš", odgovori Rand, i dalje držeći patrljak iza leđa. „Moiraini je bilo stalo. To se videlo u njoj, čak i kada je bila spokojna. Najbolje Aes Sedai koje sam ja upoznao upravo su one na koje se druge Aes Sedai žale da se ne ponašaju onako kako bi trebalo."

Ninaeva shvati da klima glavom, pa se naljuti na sebe. Zar ona to prihvata savet od Randa al’Tora?

Ima nečeg drugačijeg u vezi s Random. Neka tiha usredsređenost i pažljivo odabrane reči. Postao je čovek od koga možeš da prihvatiš savet, a da se pri tome ne osećaš kao da ti soli pamet. Zapravo, baš kao što je njegov otac. Mada ona to nikada ne bi priznala ni jednom ni drugom.

„Idi Egveni", kaza joj Rand i pusti joj rame. „Ali kada budeš mogla, veoma bih voleo da mi se vratiš. Opet će mi biti potreban tvoj savet. Ako ništa drugo, voleo bih da budeš uz mene kada odem u Šajol Gul. Ne mogu da ga porazim samo pomoću saidina, a ako ćemo da upotrebimo Kalandor, biće mi potrebne dve žene u koje imam poverenja da obrazuju krug sa mnom. Još nisam odlučio koja će biti druga. Možda Avijenda ili Elejna - ali ti sigurno."

„Biću tamo, Rande." Osećala se neobično ponosno. „Nemoj da se mrdaš na trenutak. Neću te povrediti. Obećavam."

On izvi obrvu, ali ostade nepomičan dok je ona Kopala po njemu. Tako je umorna, ali ako će već da ga ostavi, mora iskoristiti tu priliku da Izleći njegovo ludilo. Odjednom joj se to učini kao najvažnije što bi mogla da uradi za njega. I za čitav svet.

Kopala je, bežeći od rana u njegovom boku, jama mraka što kao da su pokušavale da posišu svu njenu snagu. Svu pažnju je posvetila njegovom umu. Gde je...

Ona se ukoči. Tama je bila neizmerna i prekrivala mu je čitav um. Na hiljade i hiljade crnih trnčića zarilo mu se u mozak, ali ispod njih je bila blistavobela čipka nečega. Beo sjaj, nalik na tečnu Moć. Svetlost kojoj je dat oblik i život. Ona oštro uzdahnu. To je prekrivalo sve mračne grančice i zarivalo mu se u um skupa s njima. Šta li to znači?

Nije imala predstave ni kako bi počela da radi na tome. Ima tako mnogo trnja. Kako on uopšte može i da razmišlja kada mu toliki mrak pritiska mozak? A šta je uopšte stvorilo to belilo? Lečila je Randa i ranije, pa to nije primetila. Naravno, sve doskora nije mogla da vidi ni tamu. Verovatno je razlog tome njeno često Kopanje.

Nevoljno se povuče. „Žao mi je", kaza mu. „Ne mogu da te Izlečim."

„Mnogi su pokušali da izleče te rane - uključujući i tebe. Njih jednostavno nije moguće isceliti. Sada više i ne razmišljam mnogo o njima."

„Ne rane na tvom boku", objasni mu Ninaeva. „Ludilo. Ja..."

„Možeš da lečiš ludilo?“

„Mislim da sam to učinila s Nefom."

Rand se široko isceri. „Ti nikada ne prestaješ da me iznena... Ninaeva, shvataš li ti da su i najnadareniji lekari u Doba legendi imali teške muke s duševnim bolestima? Mnogi su bili ubeđeni da nije moguće Izlečiti ludilo pomoću Jedne moći.“

„Izlečiću ostale", kaza mu ona. „Makar Narišmu i Flina pre nego što odem. Verovatno svi Aša’mani imaju u umovima makar tračak te opačine. Ne znam hoću li moći da odem do Crne kule." Niti želim li da idem tamo.

„Hvala ti", kaza joj Rand, gledajući ka severu. „Ali ne, ne bi trebalo da ideš u Crnu kulu. Moraću da pošaljem nekoga tamo, ali to će morati da se obavi istančano. Nešto se dešava s njima. Ali toliko toga moram da uradim..."

On odmahnu glavom, pa je pogleda. „To je jedna jama koju trenutno ne mogu da preskočim. Pomeni me po dobru Egveni. Potrebna mi je kao saveznica."

Ninaeva klimnu, a onda - osećajući se pomalo glupo - čvrsto ga zagrli pre nego što odjuri da potraži Narišmu i Flina. Zagrljaj. Za Ponovorođenog Zmaja. Postala je budalasta kao Elejna. Odmahnu glavom, razmišljajući kako će joj možda malo vremena provedenog u Beloj kuli pomoći da se pribere.

Oblaci su se vratili.

Egvena je stajala na samom vrhu Bele kule, na ravnom okruglom krovu, držeći se za do pojasa visok zid. Kao gmizave gljive - kao bube u roju - oblaci su se nadvili nad Tar Valon. Sunčeva poseta bila je dobrodošla, ali kratka.

Čaj opet ima ustajao ukus. Zalihe žita koje su otkrile skoro su istrošene, a vreće nakon toga pristigle bile su pune žižaka. Zemlja je jedno sa Zmajem.

Ona duboko udahnu, osećajući svežinu vazduha i gledajući Tar Valon. Njen Tar Valon.