Tornjevi ponoći

Ninaeva se zatetura, iznurena do krajnjih granica. Nef trepnu, pa se osvrnu oko sebe i uhvati se za glavu.

Svetlosti!, pomislila je. Jesam li ga povredila? Nije trebalo da onako upadnem u sve to. Trebalo je da...

„Nema ih više“, reče Nef. „Seni... više ih ne vidim." Trepnu. „Zašto bi se Seni uopšte krile u senkama? Da sam mogao da ih vidim, ubile bi me i...“ Pogleda je, usredsređujući se na nju. „Šta si uradila?"

„Ja... mislim da sam upravo Izlečila tvoje ludilo." Pa, nešto mu je učinila. Ono što je ona uradila nije bilo uobičajeno Lečenje, niti je uopšte koristila tkanja koja tome služe. Ali izgleda da je to što je uradila urodilo plodom.

Nef se široko nasmeši, delujući zbunjeno. Uze joj ruku svojim šakama, pa sa suzama u očima kleknu pred nju. „Mesecima sam se osećao kao da sam neprestano pod prismotrom. Kao da ću biti ubijen istog trena kada okrenem leđa senkama. Sada ja... Hvala ti. Moram da idem da nađem Nelavejru."

„Onda idi“, kaza mu Ninaeva. Nef potrča nazad ka Kamenu kako bi potražio svoju Aes Sedai.

Ne smem početi da mislim kako je sve što činim nebitno. To je upravo ono što Mračni želi. Dok je gledala Nefa kako odlazi, primetila je da se oblaci razilaze. Rand se vratio.

Radnici su počeli da raščišćavaju ostatke zgrada koje su se samo napola pretvorile u prah, pa je Ninaeva na kraju završila tako što je smirivala zabrinute Tairence koji su počeli da se okupljaju oko ruba čistine. Nije želela da se javi panika, pa je sve uverila kako je opasnost prošla i onda zamolila da se sastane sa svim porodicama koje su ostale bez nekog svog člana.

I dalje je to radila - tiho razgovarala s jednom mršavom i zabrinutom ženom - kada ju je Rand pronašao. Žena je bila niskog roda, u haljini visokog okovratnika preko koje je nosila tri kecelje, sa slamnatim šeširom na glavi. Njen muž je radio u gostionici u koju je Ninaeva ušla. Žena je stalno gledala ka rupi u zemlji gde je nekada bio podrum.

Trenutak kasnije, Ninaeva primeti Randa kako je posmatra stojeći s rukama iza leđa, držeći se za patrljak. Čuvale su ga dve Device, Soma i Kanara. Ninaeva završi razgovor s Tairenkom, ali ženine suzne oči kidale su joj srce. Kako bi se ona ponašala da ostane bez Lana?

Svetlosti, čuvaj mi ga. Molim te, čuvaj mi ga, molila se. Skinula je s pojasa kesu s novcem i dala je toj ženi pre nego što ju je poslala da ide svojim putem. Možda će to pomoći.

Rand priđe Ninaevi. „Brineš za moj narod. Hvala ti.“

„Brinem za sve kojima je to potrebno", odgovori mu Ninaeva.

„Kao što si oduvek činila", kaza joj Rand. „Uz brigu za neke kojima to nije bilo potrebno."

„Kao što si ti?“, upita ona, izvijajući obrvu.

„Ne, meni je to oduvek bilo potrebno. I više od toga."

Ninaeva se pokoleba. Nije očekivala da će on ikada priznati tako nešto. Zašto se nije otarasio tog starog plašta? Sav je izbledeo i neugledan.

„Ja sam kriv za ovo“, reče Rand i klimnu prema rupi usred grada.

„Rande, ne budi budala.“

„Ponekad ne znam mogu li izbeći da budem budala", reče joj on. „Krivim sebe zbog odlaganja. Predugo smo odlagali sukob s njim. Šta se ovde desilo? Zgrade su se pretvorile u prah?"

„Da“, odgovori Ninaeva. „Njihova suština je uklonjena. Sve se smrvilo istog časa kada je dodirnuto."

„On bi ovo učinio čitavom svetu", kaza joj Rand tišim glasom. „Pokreće se. Što duže čekamo - što se duže noktima držimo za postojeće stanje - to on više uništava ovo što je preostalo. Više ne možemo da odlažemo.

Ninaeva se namršti. „Ali, Rande, zar neće biti još gore ako ga oslobodiš?"

„Možda nakratko", odgovori Rand. „Otvaranje Rupe neće ga smesta osloboditi, mada će mu dati više snage. To svejedno mora da se učini. Razmišljaj o našem zadatku kao o veranju uz visoki kameni zid. Nažalost, mi odlažemo i istrčavamo krugove oko zida pre nego što pokušamo da se uzveremo uz njega. Svakim korakom se više zamaramo za predstojeću bitku. Moramo se suočiti s njim dok smo još snažni. Zato moram da polomim pečate."

„Ja...“, zausti Ninaeva. „Mislim da ti zapravo verujem." Iznenadila se kada je to shvatila.

„Zaista, Ninaeva?", upita je on, zvučeći kao da oseća olakšanje, za divno čudo. „Da li mi zaista veruješ?"

„Da."

„Onda pokušaj da ubediš Egvenu. Zaustaviće me ako bude mogla."

„Rande... pozvala me je da se vratim u Kulu. Moram da odem koliko danas."

Rand kao da se rastužio. „Pa, pretpostavljao sam da će to u nekom trenutku učiniti." On uhvati Ninaevu za ramena, što je delovalo pomalo čudno. „Ninaeva, ne dozvoli im da te upropaste. Pokušaće."

„Da me upropaste?“