Tornjevi ponoći

„Ninaeva, ti nikada nisi izbegavala nešto samo zato što je teško."

„Položaj. U redu. Pokušaću."

„Onda možeš početi tako što ćeš me oslovljavati s majko.“ Egvena diže jedan prst da prekine Ninaevu, koja tog trena zausti da se pobuni. „Da te podsetim, Ninaeva - to ne mora biti trajno, bar ne kada smo nasamo. Ali moraš početi da razmišljaš o meni kao o Amirlin."

„U redu, u redu. Probola si me sa sasvim dovoljno trnja. Već se osečam kao da sam celog dana pila vetrositni napitak." Oklevajuči dodade: „Majko." Činilo se kao da se skoro zagrcnula na tu reč.

Egvena se nasmeši u znak ohrabrenja.

„Neću se ponašati prema tebi onako kako su se žene ponašale prema meni kada sam proglašena za Mudrost", obeća Ninaeva. „Svetlosti! Baš je čudno osećati se kako su se one osećale. Pa, svejedno su bile budale. Ja ću biti bolja od njih, videćeš. Majko."

Ovoga puta zvučala je nešto manje usiljeno. Egvena se još više nasmeši. Malo je boljih načina da se Ninaeva potakne na nešto od nadmetanja.

Odjednom, u Egveninom umu se oglasi zvono. Zaboravila je na štitove koje je postavila. „Mislim da je Elejna stigla."

„Dobro", reče joj Ninaeva, zvučeći kao da oseća olakšanje. „Hajdemo onda kod nje." Zaputi se prema Dvorani, pa se ukopa i osvrnu. „Ako ti je po volji, majko."

Pitam se da li će ikada moći to da kaže a da ne zvuči nelagodno, pomislila je Egvena. Pa, bitno je da se trudi. „Izvrstan predlog." Ona se pridruži Ninaevi. Ali kada stigoše do Dvorane, videše da je prazna. Egvena prekrsti ruke i osvrnu se oko sebe.

„Možda je otišla da nas traži", reče.

„Videle bismo je u hodniku", odgovori Egvena. „Sem toga..."

Elejna se pojavi u prostoriji. Bila je u kraljevski beloj haljini, toliko ukrašenoj dijamantima da se presijavala. Čim ugleda Egvenu, široko se nasmeši i pritrča da je uhvati za ruku. „Uspela si, Egvena! Opet smo cele!"

Egvena se nasmeši. „Da, mada je Kula i dalje ranjena. Mnogo toga mora da se uradi."

„Zvučiš kao Ninaeva." Elejna sa osmehom pogleda Ninaevu.

„Hvala ti", ova joj zajedljivo odgovori.

„O, ne budi tako luckasta." Elejna priđe i prijateljski zagrli Ninaevu. „Drago mi je što si ovde. Brinula sam se da nećeš doći, pa će Egvena morati da te lovi i dovlači ovamo prst po prst."

„Amirlin", odvrati Ninaeva, „ima mnogo pametnija posla od toga. Zar ne, majko?"

Elejna se lecnu, delujući potpuno zgranuto. Oči joj vragolasto zaiskriše, pa prikri smešak. Pretpostavljala je da je Ninaeva popila grdnju. Ali, naravno, Egvena je znala da to kod Ninaeve ne bi urodilo plodom; bilo bi to isto kao pokušavati da iščupaš čičak iz kože kada su mu se šiljci zabili u suprotnom smeru.

„Elejna", kaza Egvena. „Kud si otišla pre nego što smo se mi vratile?"

„Kako to misliš?", upita ona.

„Kada si prvi put stigla, mi nismo bile ovde. Jesi li otišla da nas tražiš?"

Elejna je delovala zbunjeno. „Usmerila sam u moj ter’angreal, zaspala i vas dve ste bile ovde kada sam se pojavila."

„Ko je onda narušio štitove?", upita Ninaeva.

Egvena uznemireno ponovo postavi štitove, pa onda - dobro razmislivši - izatka izvrnuti štit protiv prisluškivanja, ali izmeni ga tako da propušta malčice zvuka. Drugim tkanjem pronese taj zvuk malo dalje od njih.

Neko ko se približi čuče ih kao da šapuću. Ta osoba će prići još bliže, ali zvuk će i dalje biti jačine šapata. Možda će ih to naterati da se približavaju palac po palac, naprežući se da čuju šta se priča.

Ninaeva i Elejna gledale su je kako tka. Elejna je delovala zadivljeno, premda je Ninaeva samo zamišljeno klimnula, kao da to čini sebi u bradu.

„Molim vas, sedite", kaza Egvena i stvori stolicu za sebe. „Moramo da porazgovaramo o mnogo čemu." Elejna za sebe načini presto, verovatno nesvesno, a Ninaeva za sebe načini sedište istovetno stolicama na kojima u toj odaji sede Predstavnice. Naravno, Egvena je pomerila Amirlin Tron.

Ninaeva pogleda najpre jedan presto, pa drugi, očigledno nezadovoljno. Možda se baš zato toliko dugo opirala tim sastancima; Egvena i Elejna su se visoko uzdigle.

Vreme je za malo meda, da otkloni ukus gorčine. „Ninaeva", kaza Egvena. „Veoma bih volela ako bi mogla da se vratiš u Kulu i podučiš više sestara svom novom načinu Lečenja. Mnoge ga uče, ali koristilo bi im podučavanje. A ima i drugih, koje nisu voljne da se odreknu starog načina."

„Tvrdoglave koze", odgovori Ninaeva. „I da im čovek pokaže trešnje, i dalje bi jele trule jabuke, ako su to radile dovoljno dugo. Ali nisam sigurna da bi bilo pametno da dođem. Ovaj, majko."

„A zašto?"

„Zbog Randa", odgovori Ninaeva. „Neko mora da ga drži na oku. To jest, neko sem Kecuejn." Usne joj se izviše nadole na pomen te žene. „Promenio se u poslednje vreme."

„Promenio?", zabrinuto upita Elejna. „Kako to misliš?"

„Jesi li ga skoro videla?", upita Egvena.

„Ne", smesta odgovori Elejna. Prebrzo. To je nesumnjivo istina - Elejna je ne bi lagala - ali ipak ima nekih stvari koje ona krije u vezi s Random. Egvena to već neko vreme sumnja. Je li moguće da ga je vezala?