Tahmasib

„Hm, vaspitni zadaci, razume se, takođe… da… Navigatore“, reče Bikov.

„Generalni inspektor naređuje da se promeni kurs. Proračunajte kurs za Ejnomeju.“

„Razumem“, reče Mihailo Antonovič i zabrinuto pogleda Jurkovskog. „Znaš, Volođa, mi imamo malo goriva. Ejnomeja — to je dobar komad puta… Moraćemo dva puta da kočimo. I jedanput da uzimamo zalet. Trebalo je da to kažeš barem pre nedelju dana.“

Jurkovski se gordo isprsi.

„Hm-hm… znaš šta Mihailo? Da li tu u blizini postoje rezervoari sa gorivom?“

„Kako da ne“, reče Mihailo Antonovič. „Ima ih…“

„Biće i goriva“, reče Jurkovski.

„Ako bude goriva, biće i Ejnomeja“, reče Bikov, ustade i priđe svojoj fotelji.

„No, Miša i ja smo sto postavljali, a ti, generalni inspektore, sada sve raspremi.“

„Volterijanci“, reče Jurkovski i poče da rasprema sto. On je bio zadovoljan svojom malom pobedom. Bikov je mogao i da mu se ne potčini. Kapetan broda, koji je vozio generalnog inspektora, takođe je imao svoja ovlašćenja.

Fizička opservatorija Ejnomeja okretala se oko Sunca približno u tački gde se nekada ranije nalazio asteroid Ejnomeja. Gigantska stena prečnika od dve stotine kilometara je za poslednjih nekoliko godina bila u procesu eksperimenata skoro potpuno uništena. Od asteroida je ostao samo redak roj relativno sitnih komada i oblak kosmičke prašine širok sedam stotina kilometara — ogromna srebrna lopta.

Sama fizička opservatorija se malo po čemu razlikovala od teških veštačkih Zemljinih satelita. To je bio sistem cilindara i lopti, povezan cevima, koji se okretao oko osovine. U laboratoriji je radilo dvadeset i sedam fizičara i astrofizičara, čvrstih kao dijamant, pametnih, hrabrih, a često i ‘bezumno hrabrih’. Najmlađi od njih imao je dvadeset i pet godina, najstariji — trideset i četiri.

Posada Ejnomeje se bavila istraživanjem i ispitivanjem kosmičkih zračenja, eksperimentalnih provera teorija polja, vakuumom, superniskim temperaturama, eksperimentalnom kosmogonijom. Svi omanji asteroidi u radijusu od dvadeset megametara od Ejnomeje proglašeni su za smrt-planete: oni su već bili uništeni ili ih je tek trebalo uništiti. Time su se uglavnom bavili kosmogonisti i Frelativisti. Fizičari koji razrađuju teoriju ralativnosti; prim. prev. Male planete su uništavane na razne načine. Njih su pretvarali u roj kamenčića, u oblak prašine ili gasa, a ponekad i u svetlosnu eksploziju. Uništavali su ih u prirodnim uslovima i u jakom magnetnom polju, momentalno ili postepeno, razvlačeći proces na dekade i mesece. To je bio jedini u Sunčevom sistemu kosmogonični poligon, i ako su sada opservatorije u blizini Zemlje pronašle novu zvezdu sa čudnovatim linijama u spektru, pre svega se postavljalo pitanje: gde se u tom trenutku nalazila Ejnomeja i da li se ta zvezda ne nalazi slučajno u rejonu Ejnomeje? Međunarodna uprava kosmičkog saobraćaja je objavila da je zona Ejnomeje zabranjena za sve putničke kosmoplane.

Tahmasib je zakočio kraj Ejnomeje na dva sata pre početka novog eksperimenta.

Relativisti su se spremali da pretvore u zračenje stenu veličine Everesta i mase čije su veličine bile određene s tačnošću od nekoliko grama. Ta smrt-planeta se kretala na periferiji poligona. Tamo je bilo upućeno i desetak kosmoskafa s posmatračima i priborima i na opservatoriji su ostala samo dva čoveka — načelnik i dežurni dispečer.

Dežurni dispečer dočeka Jurkovskog i Juru kraj kesona. To je bio visok, veoma bled, pegav čovek. Oči su mu bile ravnodušne i plave.

„Hm-hm… Dobar dan“, reče Jurkovski. „Ja sam Jurkovski, generalni inspektor MUKS-a.“ Prema svemu, plavooki čovek nije prvi put sretao generalne inspektore.

On mirno, ne žureći se, pogleda Jurkovskog i reče:

„Pa šta ćemo, ulazite.“

Pravooki se mirno okrete leđima Jurkovskom i lupkajući magnetnim blokejima krete hodnikom.

„Stanite!“ povika Jurkovski. „A gde je ovde… hm-hm… načelnik?“

„Ja vas vodim k njemu.“

Jurkovski i Jura požuriše za njim. Jurkovski je poluglasno gunđao:

„Čudnovat ipak… hm-hm… red. Čudan…“

Na kraju hodnika plavooki otvori okrugli otvor i uvuče se kroz njega. Jurkovski i Jura začuše:

„Kostja, k tebi su došli…“

Čulo se kako neko viče zvonkim, veselim glasom:

„Šesti! Saška! Kud juriš, bezumniče? Sažali se na svoju decu!“ Povuci se za sto kilometara, tamo je opasno! Treći! Treći! Ruskim jezikom sam ti rekao! Održavaj vezu sa mnom! Šesti, ne gunđaj na pretpostavljene! Pretpostavljeni se brinu o njemu, a on besan. Vidi ti njega, nezahvalnika jednog.

Jurkovski i Jura se uvukoše u omanju prostoriju prepunu raznih pribora. Pred ispupčenim ekranom je sedeo mršavi, crnoputi momak tridesetih godina, u plavim, ispeglanim pantalonama i beloj košulji sa crnom kravatom.

„Kostja“, pozva ga plavooki i zaćuta.

Kostja okrenu prema gostima veselo, lepo lice s orlovskim nosem, nekoliko sekundi ih je posmatrao, ljubazno se pozdravio, a onda se ponovo okrenu prema ekranu. Na ekranu su se lagano kretale po linijama koordinatnog sistema raznobojne tačke.