Srce zime

Arganda je piljio u njega teško dišući. Pogled mu skrenu ka Grejdiju i Niejldu, a onda se trže nazad, ka Perinovom licu. „Kako zapovedaš, gospodaru moj“, ukočeno je odgovorio. Okrenuvši šarca, on poče da izvikuje naređenja svojim zapovednicima i već je galopirao dalje pre nego što su oci počeli da izvikuju svoja. Geldanci počeše da se udaljavaju u kolonama, jašući za svojim prvim kapetanom ka svome logoru; mada, je li Arganda nameravao da ostane tamo moglo je samo da se nagađa. Kao i hoće li biti bolje ili gore ako to učini.

„Vrlo dobro si se pobrinuo za to, Perine", reče Berelajn. „Teška situacija u ovom, za tebe tako bolnom trenutku.” Sada nije bila nimalo zvanična. Samo žena puna sažaljenja čiji je osmeh izražavao saučešće. O, ona je imala na hiljade lica, ta Berelajn.

Ona ispruži ruku u crvenoj rukavici, a on povuče Stamenog unazad pre nego što je mogla da ga dodirne. „Odustani više, spaljena bila!“, zarežao je. „Moja žena je oteta! Nemam strpljenja za tvoje detinjarije!“

Trgla se kao da ju je udario. Obrazi joj se zažariše, a ona se ponovo promeni, postavši sva popustljiva i treperava u svom sedlu. „Nisu to detinjarije, Perine", promrmljala je, a glas joj je bio bogat i pun smeha. „Dve se žene takmiče za tebe, a ti si nagrada? Pomislila bih da ćeš biti polaskan. Prati me, gospodaru kapetane Galene. Pretpostavljam da i mi, isto tako, treba da se pripremimo da izjašemo na zapoved."

Jednooki čovek pojaha pored nje, nazad ka Krilatim stražarima, gotovo kasom, koliko je to bilo moguće po snegu. Nagnuo se ka njoj kao da prima uputstva. Anura zastade tamo gde je bila, prikupljajući uzde svoje smeđe ždrebice. Njena usta su se skupila u poput brijača tanku crtu pod kljunastim nosom. „Ponekad si poprilična budala, Perine Ajbara. U stvari, vrlo često."

Nije imao pojma o čemu ona to govori, a nije ga ni bilo briga. Povremeno se činilo da je ogorčena što Berelajn juri oženjenog čoveka, a ponekad se činilo kako je to zabavlja, pa joj je čak i pomagala, nameštajući da se Berelajn nađe nasamo s njim. U ovom trenutku gadile su mu se i Prva i Aes Sedai. Petama poteravši Stamenog, on ga bez reči okrenu od nje.

Ljudi na vrhu brda razmakoše se da ga propuste, mrmljajući jedan drugom dok su posmatrali kako se koplja dole povlače ka svojim logorima, pa se ponovo razmakoše da propuste Mudre, Aes Sedai i Aša’mane. Nisu se rasuli niti su se okupili oko njega, kao što je očekivao, a na tome im je bio zahvalan. Celo je brdo mirisalo na opreznost. Uglavnom.

Sneg na vrhu bio je toliko utaban da su pojedini delovi bili potpuno čisti, izuzimajući smrznute grudve, dok su drugi bili ledene ploče. Četiri Mudre koje su ostale kada je otišao za Abilu stajale su pred jednim od niskih aijelskih šatora; visoke smirene žene s tamnim vunenim šalovima oko ramena posmatrale su kako dve sestre sjahuju s Karil i Edarom, i činilo se da ih ni najmanje ne zanima šta se događa oko njih. Gai'šaini koji su ih posluživali umesto slugu išli su svojim uobičajenim poslovima, tiho, povučeno, lica skrivenih u dubokim kapuljačama svojih belih odeždi. Jedan čovek je čak prašio tepih okačen preko užeta privezanog između dva drveta! Jedina naznaka da su Aijeli možda bili na ivici bitke bili su Gaul i Device. Oni su čučali, sa šoufama oko glava i crnim velovima koji su im skrivali sve osim očiju, s kratkim kopljima i kožnim štitovima u rukama. Kad je Perin skočio sa sedla, oni ustadoše.

Danil Lijuin dotrča, zabrinuto grickajući guste brkove zbog kojih mu je nos delovao još veći nego što je bio. Imao je luk u jednoj ruci, a strelu je upravo vraćao u tobolac koji mu je visio o pojasu. „Nisam znao šta drugo da uradim, Perine", reče on potreseno. Danil je bio na Dumajskim kladencima, i suočio se s Trolocima, tamo, kod kuće, ali ovo je bilo van njegovog poimanja sveta. „Dok smo saznali šta se dogodilo, oni Geldanci već su krenuli ovamo, tako da sam poslao po Džondina Barana i nekolicinu ostalih. Hu Marvin i Get Elaja rekli su Kairhijenjanima i tvojim slugama da naprave krug od kola i da ostanu u njemu - skoro da sam morao da vežem onu rulju što stalno uokolo prati gospu Failu; hteli su da krenu za njom, a nijedno od njih ne razlikuje tragove stopa od stabla hrasta - pa sam onda doveo sve ostale ovamo. Pomislio sam da će nas oni Geldanci možda napasti, dok Prva nije stigla sa svojim ljudima. Mora da su poludeli kad su i pomislili da bi iko od naših Aijela naudio gospa Faili.“ Čak i kada su se njemu obraćali po imenu, ljudi iz Dve Reke su gotovo uvek s poštovanjem oslovljavali Failu.

„Dobro si postupio, Danile", reče Perin dobacujući mu Stamenove uzde. Hu i Get su bili dobre drvoseče, a Džondin Baran mogao je da prati jučerašnji vetar. Gaul i Device počeše da se udaljavaju, i dalje u grupi. Još uvek su imali velove. „Reci svakom trećem čoveku da ostane ovde", Perin užurbano saopšti Danilu; to što je poslao Arganda tamo dole nije bilo razlog da poveruje kako se taj čovek predomislio - „a ostale pošalji nazad da se spakuju. Hoću da izjašemo čim budemo nešto saznali."