Dve Zemlje

„Sasvim sigurno su vlasti pregledale tvoju Arhivu alibija i — “ Odvratio je pogled, vrativši ga ponovo na isklesane stene koje su prolazile pored njih. „Izvini.“ Ponovo je zaćutao. „Znači, on će se izvući?“ Ponter je govorio glasno, uprkos delikatnosti teme, tako da bi Hak mogao da čuje njegov glas. Meri je mogla da oseti da je besan.

Uzdahnula je i polako klimnula glavom, tužno. „Verovatno.“ Zastala je. „Ja ... mi nismo o tome razgovarali, ti i ja. Možda ja previše toga pretpostavljam. Na ovoj Zemlji, silovanje se smatra užasnim zločinom. Ne znam — “

„Isto je i u mom svetu“, rekao je Ponter. „Neke životinje to čine, na primer, orangutani, ali mi smo ljudi, a ne životinje. Naravno, s obzirom da postoji Arhiva alibija malo ko je toliko lud da to pokuša, ali kada do toga dođe, s njim se postupa veoma strogo.“

Nekoliko trenutaka je vladala potpuna tišina. Ponter je malo podigao desnu ruku, kao da je hteo da je ispruži i dodirne je, da pokuša da je uteši, ali onda je pogledao u svoju ruku, s izrazom iznenađenosti na licu, kao da ta ruka pripada nekom drugom, a ne njemu, i onda ju je spustio.

Ali onda je Meri pružila svoju ruku i dodirnula njegovu krupnu, nežnu. A zatim je skliznula do njegovih prstiju i on je ponovo podigao ruku i njeni nežni prsti prepleli su se sa njegovim krupnim.

„Želela sam da razumeš“, rekla je Meri. „Postali smo veoma bliski dok si bio ovde. Razgovarali smo o svemu i svačemu. I, pa kao što sam rekla, ti si mislio da se nikada nećeš vratiti kući; mislio si da ćeš morati da ovde stvoriš novi život. Ti me nikada nisi pritiskao, nikada nisi ništa pokušao. Postao si jedini muškarac na celoj ovoj planeti sa kojim mi je bilo prijatno da budem nasamo.“

Ponter ju je nežno stegao svojim krupnim prstima.

„Bilo je prerano“, rekla je Meri. „Da li shvataš? Ja, znam da ti se dopadam i..“ Zastala je. Osećala je da je oči peku. „Žao mi je“, rekla je. „Nije mi se to često dešavalo u životu, ali bilo je muškaraca koji su se zanimali za mene, ali — “

„Ali kada taj muškarac“, rekao je Ponter polako, „nije kao drugi muškarci ...“

Meri je odmahnula glavom i ponovo ga pogledala. „Ne, ne. To nije bilo zbog toga; to nije bilo zbog toga kako ti izgledaš.“

Videla je kako se ukočio. Nije smatrala da je on ružan, ne više, ne sada. Smatrala je da mu lice izražava dobrotu i inteligenciju i saosećajnost i ... da, bio joj je privlačan. Ali ono što je rekla nije ispalo kako treba i pokušavajući da mu to objasni, a da ga ne povredi, tako da neće u budućnosti morati da se pita zašto je ona reagovala onako kako je reagovala na njegov nežni dodir onda kada su posmatrali zvezde, ipak ga je na kraju povredila.

„Želela sam da kažem“, počela je Meri, „da je s tvojim izgledom sve u redu. Zapravo, smatram te prilično — “ Oklevala je, iako ne zbog toga što u to nije verovala, već zato što je retko u svom životu bila toliko otvorena u odnosu prema nekom muškarcu — „privlačnim.“

Ponter se tužno nasmešio. „Ja baš i nisam, znaš, privlačan. Bar ne po merilima mog naroda.“

„Nije mi važno“, rekla je Meri iznenada. „Nije mi uopšte važno. Ja ne mogu da zamislim da me ti smatraš privlačnom, ja sam ... ja sam ono što se ovde zove običnom. Za mnom se ne okreće previše muškaraca, ali ...“

„Ja te smatram veoma privlačnom“, rekao je Ponter.

„Da smo imali više vremena“, rekla je Meri. „Da sam ja imala više vremena, znaš, da ono prevaziđem.“ Ne, bila je sigurna da to nikada ne bi uspela da prevaziđe, ali — „Stvari.. stvari bi možda bile drugačije između nas.“ Ispravila se i bespomoćno slegla ramenima. „To je sve. Želela sam da to znaš. Želela sam da razumeš da mi se ... da mi se dopadaš.“

Jedna luda misao joj je proletela kroz glavu. Da su stvari zaista bile drugačije — da je ona stigla u Sadberi kao normalna osoba, umesto kao oštećena — možda Ponter ne bi sada ovako jurio da se vrati svom starom životu, u svom svetu. Možda ...

Ne. Ne, to bi bilo previše, on je imao Adikora, on je imao decu.

A uostalom da su stvari bile drugačije, možda bi ona bila spremna da krene s njim, kroz kapiju, u njegov svet. Uostalom, ona nije imala nikog ovde i —

Ali stvari nisu bile drugačije. Stvari su bile upravo onakve kakve su bile.

Lift je stao i zvono se oglasilo, označavajući da se vrata otvaraju.

Poglavlje 45

Iznenada među Gliksinima je zavladalo uzbuđenje. U početku, Adikor nije mogao da zaključi šta se dešava, ali je onda shvatio da neko dolazi u prostoriju valjkastog oblika i da se spušta niz one duge merdevine koje su već videli. Široka leđa te osobe bila su okrenuta ka sočivu kamere na robotu; verovatno se radi o vođi Gliksina, koji je došao da proceni ovu neobičnu situaciju, pomislio je Adikor. Ako je efekat bio isti na drugoj strani, onda se njima, sasvim sigurno, činilo da robot visi zakačen na kabl koji dolazi niotkuda.