Dve Zemlje

„To je ista brojka koju sam ja našla na Internetu. Da li sam ja dobro shvatila? Pre sto hiljada godina su se pojavila bića koja su izgledala isto kao mi, koja su hodala isto kao mi? Bića sa mozgovima koji su bili iste veličine i oblika kao što su naši mozgovi, sudeći bar po njihovim lobanjama?“

„Tačno“, rekla je Meri. Završila je s čipsom i izvadila papirnu maramicu iz tašne da bi obrisala masne prste.

„Ali“, počela je Luiz, „sudeći po onome što sam pročitala — šezdeset hiljada godina oni nisu razmišljali. Šezdeset hiljada godina oni nisu činili ništa što nije bilo isključivo instinktivno. A onda, pre četrdeset hiljada godina, sve se promenilo.“

Meri je širom otvorila oči. „To se naziva Veliki skok napred.“

„Tačno!“

Meri je osetila kako joj srce snažnije udara. Veliki skok napred je bio termin koji su neki antropolozi dali trenutku buđenje do kojeg je došlo pre četrdeset hiljada godina; drugi su to nazivali Paleolitska revolucija. Kao što je Luiz rekla, ljudska bića koja su izgledala kao današnja već su postojala šest stotina vekova do tog trenutka, ali oni nisu stvarali umetnička dela, oni nisu ukrašavali svoja tela nakitom i nisu sahranjivali svoje mrtve i u grobove stavljali određene predmete. Ali, počevši simultano svugde, pre četrdeset hiljada godina, iznenada su ljudska bića počela da stvaraju divne slike na zidovima pećina, da nose ogrlice i narukvice i da zakopavaju u zemlju svoje voljene zajedno sa hranom, oružjem i drugim vrednim predmetima koji bi mogli da im zatrebaju u životu posle smrti. Umetnost, moda i religija su se pojavili istovremeno i to je zaista predstavljalo Veliki skok napred.

„Dakle, ti kažeš da je neki Kromanjonac pre četrdeset hiljada godina iznenada počeo da donosi odluke i da je univerzum tada počeo da se cepa?“

„Ne baš to“, rekla je Luiz. Očigledno popivši kafu, ustala je i donela još jednu šolju. „Razmislite o ovome: šta je izazvalo Veliki skok napred?“

„To niko ne zna“, rekla je Meri.

„Bez obzira, to u svakom slučaju predstavlja trenutak rađanja svesti, da li biste to tako rekli?“

„Verovatno bih“, rekla je Meri.

„Ali to rađanje svesti ne prati nikakva velika fizička promena; ne radi se o tome da se pojavila nova vrsta ljudskih bića koja su iznenada počela da stvaraju umetnička dela. Mozgovi sposobni za svesno razmišljanje su postojali već šezdeset hiljada godina, ali oni nisu posedovali svest. A onda se nešto dogodilo.“

„Da, Veliki skok napred. Ali, kao što sam već rekla, niko ne zna šta ga je izazvalo.“

„Da li ste ikada čitali Rodžera Penrouza? Njegovu knjigu Carev novi um?“

Meri je odmahnula glavom.

„Penrouz je matematičar iz Oksforda. On smatra da ljudska svest predstavlja kvantno-fizički pojam po samoj svojoj prirodi.“

„A to znači?“

„To znači da ono što mi smatramo inteligencijom, svesnošću ne potiče od neke biohemijske mreže neurona, ili bilo čega sličnog, već da je rezultat kvantnih procesa. On i jedan anesteziolog po imenu Hamerof su zagovornici teze da je kvantna superpozicija izolovanih elektrona u mikrotubulama moždanih ćelija stvorila fenomen svesnosti.“

„Ah“, rekla je Meri sumnjičavo.

Luiz je srknula kafu. „Pa, zar ne shvatate?“ — pitala je. „To objašnjava Veliki skok napred. Naravno, naši mozgovi su bili isti kao što su danas sto hiljada godina, ali do pojave svesnosti nije došlo sve dok se nije desio kvantni fenomen, verovatno sasvim slučajno: jedno jedino cepanje novog univerzuma do kojeg je došlo na način na koji to Everet objašnjava.“

Meri je klimnula glavom; to je bila zanimljiva ideja.

„A kvantna dešavanja, po svojoj prirodi, imaju višestruke moguće ishode“, rekla je Luiz. „Umesto te kvantne fluktuacije ili ma šta da je to bilo, i stvaranja svesnosti kod Homo sapiensa, ista stvar je mogla da se dogodi kod druge vrste ljudskih bića koja su postojala pre četrdeset hiljada godina — Neandertalaca! Prvo cepanje univerzuma je bilo slučajno, bio je to kvantni poremećaj. Na jednoj strani, misao i svesno mišljenje su se razvili kod naših predaka, na drugoj, kod Ponterovih predaka. Pročitala sam da su Neandertalci postojali pre dvesta hiljada godina, da li je to tačno?“

Meri je klimnula glavom.

„A oni su imali čak i veće mozgove od nas, zar ne?“ Meri je ponovo klimnula glavom.

„Ali u ovom svetu“, rekla je Luiz, „u ovoj vremenskoj liniji, u tim mozgovima nije se stvorila iskra svetlosti. To se desilo nama, i ta oštrina uma koju nam je ta svesnost dala — lukavost i mogućnost predviđanja događaja — dovela nas je do apsolutnog pobede nad Neandertalcima i tako smo mi postali vladajuća vrsta na ovoj planeti.“

„Ah!“ — rekla je Meri. „Ali u Ponterovom svetu — “

Luiz je klimnula glavom. „U Ponterovom svetu se desilo upravo suprotno. Neandertalci su bili ti koji su postali svesni i razvili umetnost i kulturu i lukavost. Kod njih je došlo do Velikog skoka napred, a mi smo ostali glupi kakvi smo i bili prethodnih šezdeset hiljada godina.“

„Pretpostavljam da je to moguće“, rekla je Meri. „Mogla bi, verovatno, da napišeš dobar rad na osnovu ove ideje.“