Tornjevi ponoći

Kad zemljotres minu, šest tornjeva je ostalo da se nadvija nad njom. Egvena je pala na tle, koje se pretvorilo u meku zemlju zastrtu suvim lišćem. Prizor se promenio. Gledala je jedno gnezdo, a u njemu orliće kako vrište ka nebu i traže majku. Jedan orlić se razmota - i to više nije bio orao već zmija, koja poče da napada jednog po jednog ptića i da ih cele guta. Orlići jednostavno nastaviše da zure u nebo, pretvarajući se da je ta zmija njihov rod, dok ih je proždirala.

Prizor se promeni. Ugledala je ogromnu kuglu od najfinijeg kristala. Kugla je svetlucala na svetlosti dvadeset tri ogromne zvezde, koje su je obasjavale dok je stajala na vrhu jednog tamnog brda. Bila je prekrivena pukotinama i uvezana konopcima.

Uzbrdo je došao Rand, noseći drvosečinu sekira. Kada je stigao do vrha, uzeo je sekiru u ruke i počeo da seče konopce, jedan po jedan. Kada se poslednji konopac prekinuo, kugla je počela da se slama i krši na komade. Rand je samo odmahnuo glavom.

Egvena oštro uzdahnu, pa se probudi i diže u sedeći položaj. Nalazila se u svojim odajama u Beloj kuli. Spavaća soba bila je skoro prazna - naredila je da se Elaidine stvari sklone, ali nije je u potpunosti namestila. Imala je samo umivaonik, tepih od gustog smeđeg tkanja i krevet s baldahinom. Kapci na prozorima bili su zatvoreni, a jutarnje sunce virilo je kroz njih.

Udahnula je i izdahnula. Snovi je retko kada uznemiruju kao taj što ga je sanjala.

Smirivši se, pruži ruku pored kreveta i uze jednu knjigu s kožnim povezom, u kojoj je beležila svoje snove. Od onih koje je noćas sanjala, srednji joj je bio najjasniji. Osetila je njegovo značenje, tumačeći ga kao što ponekad može da uradi. Zmija je jedan od Izgubljenih, koji se krije u Beloj kuli, pretvarajući se da je Aes Sedai. Egvena je pretpostavljala da je tako - Verin joj je kazala da je u to ubeđena.

Mesana je i dalje u Beloj kuli. Ali kako joj polazi za rukom da oponaša Aes Sedai? Sve sestre su ponovo položile svoje zavete. Mesana očigledno zna kako da prenebregne Štap zakletvi. Dok je Egvena pažljivo beležila svoje snove, razmišljala je o onim tornjevima koji su se nadvijali nad njom i pretili da je unište, pa je delimično spoznala značenje i tog sna.

Ako Egvena ne pronađe Mesanu i ako je ne zaustavi, dogodiće se nešto užasno. To može da znači propast Bele kule, ili možda čak pobedu Mračnoga. Snovi nisu isto što i Proricanje - ne prikazuju ono što će se dogoditi, već ono što bi moglo da se dogodi.

Svetlosti, pomislila je, završavajući sa svojim unosom. Kao da nemam dovoljno razloga za brigu.

Egvena ustade da pozove svoje služavke, ali prekide je kucanje na vratima. Radoznalo pređe preko tepiha - odevena samo u spavaćicu - i otvori vrata tek toliko da vidi Silvijanu kako stoji u predvorju. Četvrtastog lica i odevena u crveno, kosu je skupila u punđu, po svom običaju, a preko ramena joj je bila prebačena Čuvarkina ešarpa.

„Majko“, napetim glasom joj se obrati ta žena. „Izvinjavam se zbog toga što sam te probudila."

„Nisam spavala", odgovori Egvena. „Šta je bilo? Šta se desilo?"

„Ovde je, majko. U Beloj kuli.“

„Ko?“

„Ponovorođeni Zmaj. Traži da se vidi s tobom."

„Pa, ovo je čorba od pokvarene ribe", reče Sijuan dok je ljutito koračala kroz jedan hodnik Bele kule. „Kako je on prošao kroz čitav grad a da ga niko nije primetio?"

Visoki zapovednik Čubajn se lecnu i namršti.

Tako i treba, pomisli Sijuan. Crnokosoki čovek bio je u uniformi Garde Kule, a na beloj tunici preko njegove verižnjače bio je prikazan Plamen Tar Valona. Hodao je sa šakom na balčaku. Bilo je reči o tome da se visoki zapovednik smeni sada kada je Brin u Tar Valonu, ali Egvena je poslušala Sijuanin savet da to ne radi. Brin ne želi da bude visoki zapovednik, a biće potreban kao vojskovođa u Poslednjoj bici.

Brin je sa svojim ljudima; pronaći smeštaj i hranu za pedeset hiljada vojnika pokazalo se bezmalo nemogućim. Poslala mu je glas o onome što se desilo i osećala ga je kako joj se približava. Ma koliko taj čovek bio kao da je istesan od drveta, Sijuan je osećala da će joj sada prijati da ta njegova postojanost bude u njenoj blizini. Ponovorođeni Zmaj? U samom Tar Valonu?

„Sijuan, zapravo i ne iznenađuje što je dospeo tako daleko", kaza joj Serin. Ta Smeđa maslinaste puti bila je u njenom društvu kada su videle prebledelog kapetana kako pretrčava. Serin je bila seda na slepoočnicama, što je za Aes Sedai bio izvestan znak starosti, a na jednom obrazu je imala ožiljak, čije poreklo Sijuan nije od nje mogla da iščačka.

„Svakoga dana na stotine izbeglica navire u grad", nastavi Serin, „a svako ko ima makar malo želje da se bori prima se u Gardu Kule. Nije ni čudo što niko nije zaustavio Al’Tora.“

Čubajn klimnu. „Stigao je do Kapije sutona pre nego što. ga je iko zaustavio. A onda je samo... pa, samo je kazao da je on Ponovorođeni Zmaj i da želi da vidi Amirlin. Nije ni vikao, niti bilo šta slično tome; to je kazao spokojno i smireno kao prolećna kiša."