Piknik pored puta

A evo šta je čudno: ja sam stvarno verovao u to što sam govorio. I naša Zona, kučka prokleta, podmukli ubica, bila mi je tog trenutka stoput draža od njihovih Evropa i Afrika. Nisam ja tada bio pijan, već sam prosto na trenutak zamislio sebe kako se sav isceđen vraćam s posla u stadu istih takvih kretena, kako me u podzemnoj guraju sa svih strana i kako mi se sve smučilo i nije mi ni do čega.

— A šta vi kažete? — okrenuo se Makno Ernestu.

— Ja imam svoj posao — neljubazno odgovara Erni. — Ja vam nisam tamo neki klinac! Ja sam sav svoj kapital uložio u ovo. Kod mene ponekad navraća i sâm komandant, general, razumeš?

Zašto bih se selio odavde?

Tu gospodin Makno uze nešto da mu tumači navodeći i neke brojke, ali ja ga više nisam slušao. Povukao sam dobar gutljaj, izvadio iz džepa sitniš, sišao sa stolice i kao prvo uključio muzički automat. Ima tamo jedna dobra pesma — «Ne vraćaj se ako nisi siguran». Odlično zvuči posle Zone... Automat, dakle, trešti, a ja uzeh svoju čašu i odoh do «Jednorukog Džeka» da poravnam neke stare račune. I prolete vreme kao ptičica... Ubacujem ja svoj poslednji novčić, kad u našu gostoprimljivu kuću ulaze Ričard Nunan i Imalin. Imalin se već udesio, a on, kad je takav, samo gleda s kim bi da se potuče. Nunan ga nežno drži pod ruku i umiruje šalama. Lep par! Imalin — krupan, blistavocrne kože kao oficirska čizma, kudrav, sa ručerdama do kolena, a Dik — omalen, bucmast, rumen — ma, kô bebino dupe.

— A! — viče Dik, ugledavši me. — Tu nam je i Red! Dođi kod nas, Red!

— Tako je! — grmi Imalin. — U celom ovog radu ima samo dva prava čoveka — Red i ja! Svi ostali su svinje i satanina deca. Red! I ti služiš satani, ali si ipak čovek.

Ja idem do njih sa svojom čašom. Imalin me dohvati za jaknu, povlači na stolicu i kaže:

— Sedi, Riđi! Sedi, slugo satanin! Volim te. Daj da oplačemo grehe ljudske. Gorko ćemo plakati!

— Ajde — kažem. — Progutaćemo grešne suze naše.

— Jer dolazi dan! — proriče Imalin. — Jer već je zauzdan konj bled i već je u stremen stavio nogu jahač njegov.[2] I uzalud molitve onih što su se prodali satani. Spasiće se samo oni koji su se digli na njega. Vi, deco čovečija, koji ste od satane zavedeni, koji se sataninim igračkama igrate, koji satanina blaga tražite — vama govorim: slepi ste! Osvestite se, hulje, dok još nije kasno! Uništite đavolje igračke! — Tu je on odjednom zaćutao kao da je zaboravio kako ide dalje. — A hoće li mi dati ovde da pijem? — upitao je sasvim drugačijim glasom. — I gde sam ja to?... Znaš, Riđi, opet su me izbacili sa posla. Kažu, agitator. Ja im kažem: osvestite se, sami ste slepi i druge slepce u provaliju vučete! A oni se smeju. Onda sam razbio njušku šefu i otišao. Sad će me u zatvor. A zašto?

Stigao je Dik i stavio flašu na sto.

— Danas ja plaćam! — doviknuo sam Ernestu.

Dik me pogleda iskosa.

— Sve je po zakonu — kažem. — Dobio sam premiju.

— Išli ste u Zonu? — pita Dik. — Jeste li doneli nešto?

— Punu «praznu kutiju» — kažem. — Položili smo je na oltar nauke. Hoćeš li da sipaš ili nećeš?

— «Prazna kutija»! — jadikuje Imalin. — Zbog nekakve «prazne kutije» on rizikuje svoj život!

Ostao je živ, ali je zato doneo u svet još jednu đavolju napravu... A da li si mislio, Riđi, koliko će zla i bola...

— Prekini, Imaline — kažem mu strogo. — Pij i raduj se što sam se živ vratio. Za uspeh, momci!

I krenuli smo «za uspeh». Imalin se skroz raspekmezio: sedi, plače, iz očiju mu curi kô iz slavine. Ništa, znam ja njega. Sad je u takvoj fazi — da plače i propoveda kako je Zona đavolja sablazan, da se iz nje ništa ne sme iznositi a ono što je već izneseno treba vratiti i živeti kao da nikakvih Zonâ i nema. Đavolovo đavolu. Ipak, volim tog Imalina. Ja uopšte volim čudake. Imalin, kad ima para, otkupljuje plen od bilo koga i bez cenkanja, a onda ga noću nosi natrag i zakopava...

Uh, ala se dernja! Dobro, proći će ga.

— Kakva ti je to «puna prazna kutija»? — pita Dik. — Za običnu «praznu kutiju» znam, ali za punu čujem prvi put.

Ja mu objasnih, a on klima glavom.

— Da — kaže — to je stvarno nešto novo. A s kim si išao? Sa onim Rusom?

— Da — odgovaram. — Sa Kirilom i Tenderom. To je jedan laborant.

— Sigurno si imao muke sa njima...

— Uopšte nisam. Sasvim dobro su se držali. Naročito Kiril. Rođeni stalker — kažem. — Da je malo iskusniji i da ga prođe preterana žustrina, ja bih sa njim svaki dan mogao u Zonu.

— I svake noći? — pita on sa pijanim osmehom.

— Ostavi se toga — kažem. — Šala je šala...

— Znam — kaže. — Šala je šala, a zbog ovakvih šala moglo bi se i u zatvor. Smatraj da sam ti dužan dva šamara...

— Kome dva šamara? — skočio je Imalin. — Koga treba po njušci?