Dve Zemlje

Ponter je prešao pogledom preko svih prisutnih. Džasmel je držala Megameg za ruku, ali je sada pustila svoju mlađu sestru. Megameg je pretrčala preko cele dvorane i stigla do Pontera koji ju je podigao uvis i zagrlio.

„Mir u sudnici!“ — vikala je Sard. „Mir u sudnici!“

Ponter se široko osmehnuo. Donekle se brinuo da će vlasti pokušati da sačuvaju postojanje druge Zemlje kao tajnu. Uostalom, tek u poslednjem trenutku su doktor Montego i doktor Sing sprečili da Pontera odvedu vlasti Gliksina, i da ga možda više niko nikada ne vidi. Ali sada, dok hiljade njih posmatra kod kuće na svojim voajerima ono što Egzibicionisti vide, i sa dvoranom prepunom običnih Pratilaca koji emituju signale u Arhive alibija svojih vlasnika, ceo svet — ovaj svet — uskoro će saznati istinu.

Bolbej je bila na nogama. „Pontere!“

„Tvoja želja da me osvetiš je vredna svake pohvale, draga Daklar“, rekao je, „ali, kao što možeš da vidiš, bilo je preuranjeno.“

„Gde si bio?“ — pitala je Bolbej. Adikor je pomislio da ona deluje besno, a ne kao neko ko oseća olakšanje.

„Gde sam bio?“ — ponovio je Ponter, gledajući u publiku i tražeći one obučene u odeću srebrne boje. „Moram da kažem da sam počastvovan što je nevažno pitanje mogućeg ubistva jednog običnog fizičara privuklo pažnju toliko mnogo Egzibicionista. I, pošto su svi oni ovde, uz još stotine drugih Pratioca koji emituju signal u paviljon Arhive alibija, biće mi drago da objasnim.“

Pogledao je lica prisutnih — široka, ravna lica sa nosevima kakvi i treba da budu, a ne onim uskim nosićima koje su imali Gliksini; dlakava muška lica i malo manje dlakava ženska lica, sa istaknutim lukom iznad obrva i ravnom vilicom; lepa lica, divna lica, lica njegovog naroda, njegovih prijatelja, njegove vrste. „Ali prvo“, rekao je, „moram da kažem da nema lepšeg mesta od doma.“

Poglavlje 47

Šest dana kasnije

Petak, 16. avgust

148/119/09

Adikor i Ponter su stigli u kuću u kojoj je živeo Dern, inženjer koji je pravio robote. Dern ih je pozvao unutra, a zatim se okrenuo ka svom voajeru; on je bio Lulazmin obožavalac, primetio je Ponter.

„Gospodo, gospodo!“ — rekao je Dern. „Drago mi je što vas vidim.“

Pokazao je na sada zatamnjeni ekran voajera. „Da li ste gledali Lulazminu posetu Ekonomskoj akademiji jutros?“

Ponter je odmahnuo glavom, a i Adikor.

„Vaša prijateljica Sard se povukla sa mesta sudije. Očigledno su njene kolege smatrale da ona više ne deluje kao neko ko je potpuno objektivan, s obzirom kako je tvoje suđenje proteklo.“

„Potpuno?“, rekao je Adikor, iznenađeno. „To je blago rečeno.“

„U svakom slučaju“, rekao je Dern, „Savet sedokosih je odlučio da će ona moći da pruža značajniji doprinos ako bude predavala naprednu meditaciju Generaciji 146.“

„To, verovatno, neće privući pažnju nijednog Egzibicioniste“, rekao je Ponter. „A što se tiče Daklar Bolbej, ona sada dobija pomoć. Ide na terapiju za kontrolisanje tuge, a i na terapije za kontrolisanje besa i slično.“

Adikor se nasmešio. „Upoznao sam je sa mojim skulptorom ličnosti, i on ju je povezao sa pravim ljudima.“

„To je dobro“, rekao je Dern. „Da li ćeš da tražiš od nje da ti se javno izvini?“

Adikor je odmahnuo glavom. „Ponter se vratio“, rekao je. „Ništa mi drugo nije važno.“

Dern se nasmešio i rekao jednom od svojih mnogobrojnih kućnih robota da donese piće. „Hvala vam obojici što ste došli“, rekao je, i legao na kauč, preplevši prste ispod glave, dok mu se trbuh podizao i spuštao dok je disao.

Ponter i Adikor su seli na stolice u obliku sedla. „Rekao si da imaš nešto važno da nam kažeš“, rekao je Ponter tiho.

„Imam“, rekao je Dern, okrenuvši glavu tako da može da ih pogleda. „Mislim da treba da pronađemo način da kapija između dve Zemlje bude stalno otvorena.“

„Izgledalo je da ostaje otvorena sve dok postoji neki fizički predmet koji prolazi kroz nju“, rekao je Ponter.

„Da, kratkoročno gledano“, rekao je Adikor. „Mi ne znamo sa sigurnošću da li ona može da bude stalno otvorena.“

„Ako je to moguće“, rekao je Ponter, „otvaraju nam se neverovatne mogućnosti: turizam, trgovina, kulturna i naučna razmena.“

„Tačno tako“, rekao je Dern. „Pogledajte ovo.“ Spustio je noge na pod i stavio jedan predmet na uglačani drveni sto. Bila je to šuplja cev, napravljena od žičane mreže, nešto duža od njegovog najdužeg prsta i deblja od prečnika najkraćeg. „Ovo je Derkersova cev“, rekao je. Vrhovima dva prsta on je počeo da širi otvor cevi i on se sve više širio i širio, jer je mreža imala elastičnu membranu koja je postojala sve šira i šira, sve dok nije postala široka koliko i Dernov dlan.

Pružio je cev Ponteru. „Pokušaj da je slomiješ“, rekao je Dern.

Ponter je najpre stegao cev jednom rukom, a onda je uhvatio i drugom, i još više je stegao. Zatim je pritisnuo, prvo lako, a onda svom snagom. Cev se nije slomila.

„To je mala cev“, rekao je Dern. „Ali ovde u rudniku imamo i one koje imaju tri dužine ruke u prečniku. Mi ih koristimo da bi smo osigurali tunele da se ne obruše. Ne mogu da dozvolim da roboti koji rade u rudniku budu uništeni.“